Preosetljivost zuba i lečenje

Preosetljivosti zuba i lečenje

Preosetljivost zuba predstavlja pojavu oštrog, kratkotrajnog bola koji se javlja usled temperaturnih, dodirnih, hemijskih i sličnih nadražaja. Preosetljivost zuba (hipersenzitivni dentin) je patološko stanje kod kojeg je eksponirani dentin (tkivo zuba koje se nalazi ispod gleđi i cementa zuba u čijem središtu je zubna pulpa) vitalnog zuba osetljiv na mehaničke, osmotske, hemijske ili termičke nadražaje.
Kako možemo sprečiti ovu pojavu?

Grubo pranje zuba

Ponekad do preosetljivosti dolazi zbog pregrubog pranja zuba ili korišćenja neodgovarajuće četkice. Agresivnim četkanjem nanosite bol desnima koje mogu početi da se povlače. Kada se zaštitni sloj cakline uništi ili se granica desni povuče, zubno tkivo ispod cakline (dentin) postaje mekano i ogoljeno. Denitn se nadovezuje na živčanu unutrašnjost zuba, pa ako je ona nezaštićena, osjećamo bol jer je živac podložniji utjecajima. Najjednostavnije rešenje bi bila promena četkice i nežniji pokreti.

Kisela hrana i sokovi

Kombinacije kiselih sastojaka iz hrane i pića, kao i šećera, oštećuju caklinu ili zubno tkivo koje se nalazi ispod nje. Kada je caklina oštećena, bakterije, koje se hrane šećerima iz hrane, lakše prodiru do zuba i uzrokuju štetu. Ako su putevi do živaca slobodni, bol vam mogu nanijeti i kiseli krastavac, rajčica, limun, pa čak i kivi. Rešite problem jednostavno: jedite hranu koja vam ne zadaje bol!

Izbeljivanje zuba

Iako svi žudimo za bisernim zubima, proces dugotrajnog izbeljivanja može ostaviti posledice. Pasta za izbeljivanje koja se bazira na peroksidu može, također, uzrokovati preteranu osetljivost zuba. Čuvajte boju svojih zuba tako što nećete pušiti cigarete, preterano konzumirati gazirana pića, kafe i čajeve. Perite ih nakon svakog obroka.

Periodontalne bolesti

Korijen zuba sadrži stotine sićušnih cevčica koje vode do živčanih završetaka zuba. Koren zuba se skriva duboko ispod zaštitnog sloja tkiva desni, pa ako imate neku periodontalni bolest, desni će se povlačiti dalje od zuba i koren učiniti ranjivim. Redovita oralna higijena uključuje četkanje zubi najmanje dva puta dnevno, čišćenje zubnim koncem, upotrebu interdentalne četkice i redovne posete stomatologu.

Ako su Vam zubi preosetljivi (reaguju na hladno i toplo ) u trajanju više od nedelju dana najbolje je posetiti stomatologa kako bi on procenio stepen hipersenzitivnosti. Pre nego što preuzmete stvar u svoje ruke, najbolje je potražiti savet stručnjaka radi postavljanja pravilne dijagnoze i stepena oštećenja.

Pažljivo saslušajte savete Vašeg stomatologa

Izvor Vasstomatolog.net

Norveška traži radnike

Norveška traži radnike

OSLO - Evropska kancelarija za zapošljavanje objavila je detaljan izveštaj u kojem se navodi da su Norveškoj potrebni inženjeri, nastavnici, medicinske sestre, ali i vozači autobusa, kuvari i konobari, a kojima se u toj uređenoj nordijskoj zemlji nudi prosečna mesečna plata od skoro 4.500 evra.

Naime, ovoj skandinavskoj zemlji potrebni su inženjeri, a posebno stručnjaci za mehaniku, elektroniku, automatiku, hidrauliku i vodovod, predškolski vaspitači, nastavnici, posebno u oblasti prirodnih nauka i matematike, doktori medicine i medicinske sestre, psiholozi, vozači autobusa, taksisti, kuvari i konobari.

Kompanije u Norveškoj koje trenutno traže inženjere i stručnjake različitih profila su, između ostalog, Aker Solutions, FMC Technologies, Statoil, National Oilwell Varco, Kverner, Kongsberg Grupa, Aibel, Roksar i Fabricom.

Prema navodima EURES-a, za boravak u Norveškoj potrebno se prijaviti za dozvolu za boravak u periodu od tri meseca u lokalnoj policijskoj stanici u toj zemlji ili nakon što strani državljanin pronađe adekvatno zaposlenje. Stranac može ostati u Norveškoj šest meseci dok traži zaposlenje.
Ova zemlja je poznata i po ogromnim rezervama sirove nafte i gasa, a ubraja se i među najveće izvoznike morske hrane u svetu. Bruto domaći proizvod (BDP) Norveške trenutno iznosi 56.920 dolara, ili 41.683 evra, po stanovniku. Do dvostrukog masakra u julu 2011. godine kada je Anders Bering Breivik ubio 77 ljudi, Norveška je smatrana i jednom od najsigurnijih zemalja u svetu. Na referendumu 1994. godine građani Norveške odbili su da se pridruže Evropskoj uniji, a prema nedavnoj anketi 80 posto Norvežana ne želi u EU.

Istraživanja pokazuju da su uslovi rada u Norveškoj među najboljima i najhumanijima u svetu. Radnici zaključuju pisani ugovor koji podrazumijeva tri do šest meseci probnog rada pre potpisivanja dugotrajnog ugovora. Plata se isplaćuje na mesečnoj osnovi, a zaposleni radi 37,5 sati sedmično, odnosno 7,5 sati svaki radni dan, a maksimalno 40 sati u sedmici.

Evropska kancelarija za zapošljavanje u svome izveštaju navodi da zaposleni u Norveškoj u proseku imaju 25 dana godišnjeg odmora, a svi oni iznad 30 godina starosti imaju 30 dana godišnjeg odmora koji je uredno plaćen.

Prosečna plata u ovoj skandinavskoj zemlji je jedna od najviših u Evropi, ali i svetu. Tako je prosečna mesečna plata u Norveškoj trenutno oko 36.700 norveških kruna (NOK), odnosno 4.384 evra. Deset odsto najbolje plaćenih stanovnika ove zemlje u proseku zarađuju oko 71.000 NOK-a mesečno, odnosno 8.541 evro, a deset odsto najslabije plaćenih stanovnika u proseku mjesečno zarađuju oko 20.600 NOK-a ili 2.460 evra.

Ipak, EURES napominje kako je hrana u Norveškoj u proseku za 62 odsto skuplja nego u ostalim evropskim zemljama. Npr. mleko, sir, jaja i meso su oko 60 odsto skuplji nego u ostatku Evrope. Riba i morski proizvodi nisu skupi u odnosu na ostale prehrambene proizvode. Norvežani u proseku za stanarinu i komunalije potroše 27 odsto svoje plaće, 20 odsto za javni prevoz i za automobil, 18 odsto za hranu i za ostale potrepštine u kući i 12 odsto za odmor i rekreaciju.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), Norveška je rangirana kao zemlja sa najvišim prosečnim primanjima, najdužim životnim vekom stanovnika i najboljim uslovima za život svojih građana. Većina stanovnika Norveške poseduje svoju vlastitu kuću. Tako oko 90 odsto bračnih parova imaju svoju kuću ili stan.

Prosečna stanarina u toj zemlji je oko 5.500 NOK-a, odnosno 657 evra. Stanarine u Oslu i Stavangeru skuplje su u odnosu na druge gradove te zemlje. Takođe, kuća sa baštom u Norveškoj se može kupiti u proseku za oko 2.000.000 do 3.500.000 NOK-a, odnosno 238.900 do 418.120 evra.

Nedavno su vlasti te zemlje saopštile kako je svaki stanovnik Norveške teorijski postao milioner zahvaljujući državnom fondu u koji se slivaju sredstva od nafte i gasa.

Centralna banka Norveške, koja upravlja Fondom "Global”, koji je osnovan 1990. godine, saopštila je da su sredstva tog fonda zbog visokih cena nafte i gasa porasla na 5,11 biliona norveških kruna, odnosno preko 828 milijardi dolara, što je oko milion puta više od skoro šest miliona ukupne populacije te zemlje. Tako se prvi put u istoriji Norveške desilo da je kapacitet Fonda dostigao sumu od milion kruna po svakom stanovniku te zemlje.

Da li treba izbijeljivati zube?

 

Da li treba izbijeljivati  zube?

Trenutno je postao trend izbeljivanja zuba ali nije sve baš tako lepo.

Osmeh od milion dolara, san je svake žene. Često zbog lepote pređemo granicu i preteramo sa izbeljivanjem zuba. Rezultat nije očekivan a onda pomoć tražimo od stručnjaka.

Dala bih sve na svijetu kada bih mogla da razvučem osmeh od uva do uva, često ćete čuti ili ćemo pak mi izgovoriti u razgovoru s prijateljicom.

Beli zubi nisu samo estetska kategorija nego govore o tome kako mi vodimo računa o svojim zubima, kakva je higijena zuba i na kraju krajeva, kakav nam je dah.

Izbeljivanje zuba nije nikakva novina i nema žene koja to nije pokušavala da uradi u kućnim uslovima. Recepti za izbeljivanje zuba mogu se pronaći na sve strane, ali treba znati i to da možemo postići suprotan efekat.

Stomatolozi savetuju da trake za izbeljivanje zuba treba koristiti najviše jednom mjesečno kako ne bismo uticali na kvalitet zuba. Soda bikarbona rastvorena u vodi daje efekta ako se koristi maksimalno jednom sedmično. 

Ako to radimo češće, rizikujemo da se ošteti zubna gleđ, što nikako ne želimo.

Takođe, savetuju stručnjaci da je najbolji recept hrana za izbijeljivanje zuba, odnosno, treba konzumirati hranu koja utiče na izbijeljivanje zuba a izbegavati onu koja utiče da naši zubi potamne.

Tako je hrana koja pozitivnu utiče na izbijeljivanje zuba celer, jabuka, kruška, ananas ijagode, a napici koji definitivno utiče da zubi potamne su kafa, čaj i crno vino.

Kako se zaposliti u Srbiji

Kako se zaposliti u Srbiji

Kako da se zaposlite u Srbiji, na pošten način. Postoje dva glavna uslova koja je neophodno da ispunite.
Prvi je da ste deca bogatih roditelja, a drugi je da ste malo ludi. Dobro, malo više ludi. U stvari potpuno ludi.

Ako ispunjavate ova dva uslova, ostalo su sve finese. Naoružate se beskrajnim strpljenjem “strpljen spasen”. Odvojite jednu godinu za beskrajno čekanje, padanje, dizanje, lečenje “rana”. Trenutke potpunog beznađa, kada biste najradije odustali od svega. Trenutke kada treba da donesete važne odluke, a vi ne znate gde pre glavom da udarite. Trenutke sreće kada su energija, nada, volja na visokom nivou, bez naročitog razloga.

Pripremite se da smršate ili da se ugojite od 7 do 10 kila, u zavisnosti kakav ste tip. Neko pri konstantnom stresu gubi apetit, neko jede k’o mećava. Na svoju sreću sam ovaj prvi tip. Sa 54 sam pala na 47.

Obavezno je da imate pored sebe nekog sa kim možete kvalitetno da se svađate(u mom slučaju je muž), naravno bez upotrebe fizičkog nasilja. Najbolje je da to bude vaš životni partner, ujedno i poslovni.

Budite spremni da će vam u tih godinu dana naići period kada će vam sve što može ići nizbrdo. To su dani kada pored toga što vam posao ne ide kako treba, počnu da vam otkazuju i električni i elektronski aparati u kući.

Koliko još vremena treba za posao?

Kad razmislim nije u pitanju samo jedna godina, kod mene od završenog diplomskog je prošla već treća godina. Za velike uspehe u životu se pripremamo i radimo na tome ceo život. Ta jedna, dve godina pred uspeh se najbolje pamti, jer posle sve muke dolazi do konačnog rešenja. Nadam se da će i u mom slučaju tako biti samo se pitam koliko godina treba još da prođe.

U određenom trenutku shvatite da je najbolje da odete što dalje od Srbije, srpskih “bizMismena”, ljudi koji sve hoće da rade i pristaju da se zarad uspeha žrtvuju, taman toliko da ujutru ustanu iz kreveta i popiju kafu, a sve ostalo se svodi na praznu priču. Koliko god vi uradili svoj deo posla, brzo, tačno, uspešno, druga strana očekuje da uradite i njihov deo posla.

Nije u pitanju samo Srbija i Srbi, već i mentalitet ljudi sa prostora svih bivših jugoslovenskih Republika. Iz iskustva ovo kažem. Svi bi hleba “bez motike”, svi bi da okrenu brdo love za kratko vreme, da im nekako padne s neba.

I stvarno je moguće uspeti u Srbiji na pošten način. Uspeš da se “namažeš” raznim čudesima, desi ti se gomila stvari koje se ne dešavaju ni u filmovima, naletiš na gomilu kojekakvih prevaranata, naučiš da budeš vredan, radan, da se boriš sa “zmajevima”, e kad sve to pregrmiš ne postoje granice za tebe.

Da li otići iz Srbije?

Posle toga sve možeš i na sve si spreman, ali samo negde daleko u svetu, gde ljudi znaju da cene i vrednuju pametnog, vrednog, radnog, poštenog čoveka. Ko je ovde naučio da radi i bori se, gde god da ode uspeće. 

Zato ako hoćete da živite, put pod noge što pre. Evo ja već 6 meseci idem na nemački, nije lako ali se borim i učim. Čak sam u januaru išla na razgovor za posao u Dom Zdravlja Zemun ali nisam prošla.

Šta da Vam kažem nego naći posao u Srbiji je postala nemoguća misija osim ako ne želite da radite u butiku, pekari. 

Posetite i moj sajt vasstomatolog.net

Kako imati lepe i zdrave zube?

Lep osmeh je uvek poželjan, a za lep osmeh neophodni su zdravi i lepi zubi. Zdravi zubi preduslov su opšteg zdravlja i zadovoljstva čoveka.

Zdravi i lepi zubi zavise pre svega od opšteg zdravlja i zadovoljstva čoveka.Ipak, nema lepog osmeha bez mnogo uloženog truda i vremena.

Pročitajte ispod kratke savete i pravila za zdrave zube.

Na prvom mestu je pravilno održavanje oralne higijene.Tako se sprečava stvaranje dentalnog plaka (meke naslage na zubima) koji ako se ne ukloni omogućava taloženje zubnog kamenca i tako otvara put razvoju parodontopatija

1. Piti puno vode (2l dnevno) (voda pomaže u ispiranju ostataka hrane na zubima)
2. Jesti raznoliku hranu (iz glavnih skupina hranidbene piramide)
3. Smanjiti međuobroke (grickalice i slatkiše)
4. Izbegavati namirnice bogate šećerom
5. Zube prati dva puta dnevno (pravilno, prema savetima stomatologa)
6. Obavezno koristiti zubni konac (dovoljno je jednom dnevno)
7. Redovno posećivati svog stomatologa i podeliti sa njim svoje probleme i nejasnoće vezane za oralnu higijenu.

Kad vam četkica za zube ili vodica za ispiranje usta nisu pri ruci, žvačite žvakaće gume s ksilitolom, zaslađivačem koji zamenjuje šećer.

Čak i u vrlo malim količinama, ksilitol uništava bakterije koje se stvaraju u usnoj šupljini.
I naravno, ne zaboravite – sačuvati zdrav osmeh znači sačuvati celokupno zdravlje organizma!

Izvor Vasstomatolog.net

Oko 500 srpskih doktora dobilo posao u Austriji

 

 

Oko 500 srpskih doktora dobilo posao u Austriji

Srbiju je prošle godine napustilo oko 500 doktora, koji su trbuhom za kruhom otišli, pre svega, u Austriju i Nemačku. Ove zemlje vrbuju naše lekare platama, a nude i smeštaj za njih i njihove porodice

Godišnje sa Balkana u Zapadnu Evropu ode nekoliko hiljada lekara, a mnogima je odredište baš Austrija, kojoj inače, nedostaje lekarski kadar.



Prema nekim procenama, Srbiju je prošle godine napustilo oko 500 doktora, koji su trbuhom za kruhom otišli, pre svega, u Austriju i Nemačku, piše Salcburger nahrihten. Ovaj austrijski list naovodi i da je jedan lekara otišao u Veliku Britaniju i skandinavske zemlje.

Razlozi za odlazak u zemlje članice Evropske Unije su jasne. Naše lekare tamo čekaju veće plate, bolji i moderniji uslovi za rad, kao i bolji uslovi za stručno napredovanje.

Posao za doktora stomatologije u Blacu

Дом здравља Блаце

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ДОМ ЗДРАВЉА БЛАЦЕ
Бр. 195/2
03.02.2015. године
БЛАЦЕ
На основу члана 24. Закона о раду („Сл.гласник РС“ бр.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), члана 7. и 8. Посебног колективног уговора за здравствене установе, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе „Сл.гласник РС „ бр. 1/15, члана 21. Статута Дома здравља Блаце, а у складу са  Кадровским планом за Дом здравља Блаце за 2013.годину, бр. 112-01-00550/2013-01 од 11.04.2013.године, Директор Дома здравља Блаце дана 03.02.2015.године, расписује

ОГЛАС
ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС

1

Оглашава се пријем у радни однос са пуним радним временом на одређено време, најдуже до 6 месеци, због повећаног обима посла:

а) доктор стоматологије у одељењу опште стоматологије – 1 (један ) извршилац

Опис послова:

• Обавља послове доктора стоматологије у складу са нормативима медицинског рада из области стоматологије.
• Обавља и друге послове по налогу непосредно претпостављеног.

2

Услови за заснивање радног односа за послове из тачке 1.  овог члана су општи услови за заснивање радног односа утврђени Законом о раду („Сл.гласник РС“ бр.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) и посебни услови утврђени Правилником о систематозацији радних места у Дому здравља Блаце бр. 922/2 од 12.07.2013.године.

Посебни услови за заснивање радног односа за послове  из тачке 1а. су:

• VII степен стручне спреме - стоматолошки факултет,
• Положен стручни испит за звање доктора стоматологије.

Као доказ о испуњености услова кандидат уз молбу за пријем у радни однос треба да достави:

• Пријаву на оглас са кратком биографијом,
• Оверену фотокопију дипломе о завршеном стоматолопшком факултету,
• Оверену фотокопију уверења (потврде) о положеном стручном испиту за доктора стоматологије,
• Неоверену фотокопију личне карте.

3

Прилоком заснивања радног односа  изабрани кандидат дужан је да достави:

• Лекарско уверење као доказ о здрасвтвеној способности за послове за које се заснива радни однос,
• Решење о упису у именик стоматолошке  коморе Србије.

Уколико изабрани кадидат не достави горе наведене документе у захтеваном року са њим се неће засновати радни однос.

4

Пријавом на оглас кандидат даје своју сагласнот за обраду пшодатака о личности у сврху избора за пријем у радни однос. Подаци се не могу користити у друге сврхе. Подацима рукује и податке обрађује Дом здравља Блаце.

5

Оглас објсвити код Националне службе за запопшљавање, и на web страници Министарства здравсља Републике Србије.

6

Рок за подношење пријеве је 8. дана од дан аобјевљивања огласа у листу „Послови“ Националне службе за запошљавање.

О потреби спровођења даљих разговора са кандидатима који се јаве на оглас а ради пружања додатних података који могу бити важни за одлуку о пријему одлучиће директор.

Одлука о избору кандидата донеће се најкасније у року од 30 дана од истека рока за подношење пријава

7

Пријаве се подносе лично  радним даном од 7,00-14,00 часова у Кадровској служби Дома здравља Блаце или путем поште на одресу: Дома здравља Блаце, ил. Браће Вуксановић 55, 18420 Блаце, са назнаком „Пријава на оглас за пријем у радни однос за радно место доктор стоматологије“

Непотпуне и неблаговремене пријаве као и пријаве са неодговарајућом документацијом неће бити разматране.

Докази приложени уз пријаву биће враћени кандидатима који нису примљени у радни однос само на њихов захтев.

Primaju 21 lekara - javilo se 2.400

 

Primaju 21 lekara - javilo se 2.400

Izvor: Politika
Beograd -- Za 21 radno mesto lekara na neodređeno vreme u Kliničkom centru Srbije prijavilo se čak 2.400 kandidata, izjavio je direktor te ustanove Miljko Ristić.

"Za 21 radno mesto prijavilo se 2.400 kandidata – praktično je na jedno mesto konkurisalo više od 100 lekara", izjavio je Ristić za Politiku. Ko će od njih dobiti posao, znaće se do 5. februara.

"U Urgentnom centru posao će dobiti 10 lekara, četvoro će biti primljeni na Kliniku za anesteziju i uglavnom po jedan lekar na klinike za ginekologiju, neurohirurgiju, vaskularnu hirurgiju i druge ustanove. Razgovori sa kandidatima su već obavljeni, a predsednik komisije za svaku službu je bio direktor klinike koja će zaposliti tog lekara", objašnjava Ristić.

S obzirom na tako ogroman broj kandidata, nameće se pitanje po kojim kriterijumima su birani kandidati koji će uskoro dobiti stalno zaposlenje u KCS-u.

"Prioritet su dobili oni lekari koji su već radili na ovim klinikama i koji su pokazali angažovanost i znanje, koji imaju iskustvo u radu. Tome smo dali prednost u odnosu na prosečnu ocenu sa studija. Pravo da konkurišu imali su klinički lekari, lekari na specijalizaciji i specijalisti. Nije bilo lako odabrati, jer na primer samo za službu anestezije prijavilo se 127 kandidata, a primićemo četiri ili za vaskularnu hirurgiju na razgovor je pozvano 60 kandidata", kaže Ristić.

U poslednje vreme u javnosti Ristić je često isticao da ocene na studijama medicine nisu odraz kvaliteta znanja i da profesorska deca imaju prioritet pri dobijanju posla, zbog čega je bio izložen kritici među kolegama lekarima. Zato smo ga pitali kako je on izabrao kandidata za dobijanje stalnog posla na Klinici za kardiohirurgiji KCS-a, kojom on rukovodi.

"Pošto mi imamo dovoljan broj hirurga, odlučili smo da šansu pružimo mladoj lekarki koja je osam meseci volontirala u timu za transplantaciju", prva je dolazila i poslednja odlazila, bez dinara zarade. Nije profesorsko dete i ima prosečnu ocenu na studijama 8,8, ali odličan nivo znanja, odgovara Ristić.

Broj novoprimljenih lekara, naravno, kaže on, nije ni izbliza dovoljan u tako velikoj ustanovi kao što je KCS, jer je, po rečima Ristića, obim posla povećan za 20 odsto, a to ne prati i porast broja lekara i medicinskog osoblja za isti procenat. Direktor KCS-a dodaje da je prema planu za 2015. godine u ovoj ustanovi predviđeno da se primi još 30 lekara i nada se da će se to ostvariti do juna.

U KCS-u u ovom času 770 lekara, medicinskih sestara i ostalog osoblja radi na određeno vreme, najčešće produžavajući ugovor po isteku šest meseci.

"Iskoristili smo mogućnost koju nam daje zakon i primili 10 odsto radnika na određeno vreme prema broju ukupno zaposlenih. To je jedini način da „pokrijemo” sve klinike i odeljenja, gde nemamo dovoljan broj zaposlenih. Kada sam postao direktor KCS-a, smanjio sam broj zaposlenih sa 8.200 na 7.700 i to nam sada omogućava da imamo 770 zaposlenih na određeno vreme", objašnjava Ristić.