Zašto i kada se vadi živac iz zuba

Vađenje živca iz zuba

Danas ću pisati o vađenje živca uz pomoć endomotora iz krivih kanala zuba. Zubobolja nastaje onda kada se zubni živac, ili živac zuba, ili pulpa zuba, ili nerv, zapravo inficira karijesom koji je prošao sva druga tvrda zubna tkiva (gleđ i dentin, katkad i cement) i stigao do najranjivijeg mekog dela zuba, odnosno živca.

Na prikazanoj slici možete videti zube, način rada , čisćenje i punjene.

S obzirom da karijes predstavlja infektivni proces koji se dešava u zubu, onda i sam živac, odnosno meko tkivo središta zuba (vezivno tkivo, krvni sudovi, nerv) na infekciju reaguju braneći se. Odbrana od infekcije u zdravog čoveka se ogleda u čuvena četiri latinska pojma tumor, rubor, calor, dolor narodski rečeno dolazi do otoka, crvenila, povećanja temperature i bola, a kad se to desi u zubu gde je inficirano meko tkivo okruženo tvrdim zidovima pritisak na nerv u tom trenutku se može uporediti sa pritiskom dobro promućkanog gaziranog pića na čep i sve dok čep ne popusti i dok infekcija u živcu ne nađe put da izađe, bolovi su upravo poslovični ili nesnosni.

Ponekad su toliko jaki bolovi da su neizdrljivi i da Vam dodje da  sami izvadite zub.

Tada postoje dva načina da se od bola odbranite.

Prvi i preporučeni je da posetite stomatologa da zub otvori i pritisak smanji, a u daljem postupku i živac izvadi, a drugi način koji ne preporučujemo je da čekate da se smiri. Možda prvi put i hoće možda i drugi i treći, ali samo privremeno, popićete antibiotik, anelgetik i pomislićete da ste se izlečili. Zapravo ste sebi učinili medveđu uslugu, infekcija je našla put, organizam je pronašao način da pritisak smanji…

Kompletan proces je napustio zub, preselio se ali u mnogo dublje strukture, u vilične kosti. Šanse da takav zub sačuvate u glavi su upravo opale za 50%, ako budete čekali i da ceo proces napusti i vilične kosti i da Vi ozbiljno oteknete, tad već možete da počnete da razmišljate o implantu.  Vaš stomatolog će Vam preporučiti ako ima potrebe.

 

Takođe, opisana tehnika može biti bitno drugačija.

Kolega kojem je endodoncija uža specijalnost reče  da koristi mašinske proširivače dok ja to radim polako i bez žurbe.
Sama procedura podrazumeva menjanje kompleta instrumenata – pre i posle otvaranja komore živca, a priča o tome čime se kanalići ispiraju, pune, ovo i ono je praktično za još jedan blog…
Osim ovoga – opisano je vađenje živca “naživo”, a može i “namrtvo” :). Ovo podrazumeva da se prvo stavi “otrov”, pa se kasnije radi na sličan način kako je ovde opisano…
Drugim rečima, ovo shvatite samo kao VRLO jednostavan opis; no, vađenje živca se u većini slučajeva završava dobro, sa dobrom procenom.
Mnogima sada ce ovo delovati kao stršno i bolno medjutim vadjenje živca za nas stomatologe je rutinski posao.

Zato da sve ovo ne bih radili bolje Vam je da preventivno dolazite kod stomatologa a ne u poslednji čas. Inače meni je vadjenje živaca omiljeni deo...Ako Vas još nešto zanima Vi slobodno pitajte a ja kad budem imala vremena ću Vam odgovoriti.

Pozdrav Vaš stomatolog dr Marijana Herceg i nastavite da me pratite putem fb mreze na strani Vas stomatolog.

P A R O D O N T O P A T I J A

PARODONTOPATIJA je posle karijesa, najrasprostranjenija bolest savremenog doba.

To je oboljenje potpornog aparata zuba, hroničnog karaktera, bez burnih kliničkih simptoma, koje vremenom dovodi do klimanja i gubitka zuba.

Parodoncijum čine: desni, koren zuba, korijenski ligamenti i okolna kost. 

UZROCI PARODONTOPATIJE

   Uzrok paradontopatije su meke (plak) i tvrde naslage (kamenac). PLAK počinje da se stvara već nekoliko minuta posle pranja zuba. On nastaje i kada se ne unosi hrana a ne samo za vreme jela. Osnovnu strukturu dentalnog plaka čine BAKTERIJE. Njih ima oko 220 biliona u jednom gramu plaka. Kada se poslije dužeg ne pranja zuba u plak useli kalcijum iz pljuvačke, nastaje KAMENAC. Bakterije iz plaka i kamenca, vremenom postepeno degradiraju desni, korijenske ligamente (koji učvršćuju zub u čašici) i samu kost.

Destrukcija vremenom napreduje, zubi počinju da se klimaju i vremenom ispadaju. Dakle, važno je zapamtiti, da i zub bez karijesa, može se vremenom rasklatiti i na kraju ispasti. Pored kamenca, postoje i drugi faktori koji mogu dovesti do ovog oboljenja: nepravilan položaj i nepravilan oblik zuba, neadekvatne plombe i protetski radovi, žvakanje samo jednom stranom vilice, korišćenje meke hrane, nasleđe i sl. 

 

KLINIČKA SLIKA PARODONTOPATIJE 

   Parodontopatija počinje upalom desni koje postaju blago crvene, malo uvećane i blago krvare pri pranju zuba. Krv ili sukrvica se mogu javiti i pri žvakanju tvrđe hrane. Proces vremenom napreduje i dolazi do ogolićavanja vratova zuba tj.povlačenja desni. Zubi izgledaju kao da su porasli u dužinu. Važno je napomenuti da pored spuštanja desni, spušta se (atrofira) i vilična kost. Zbog odvajanja desni od zuba, između desni i zuba se javlja prazan prostor koji se naziva džep (parodontalni džep). 
On se često upali pa nastaju jaki bolovi. Inače, parodontopatija nije praćena bolovima. Bakterije vremenom pojačavaju delovanje pa atrofija desni, ligamenata i kosti napreduje. Zubi se sada klate u većem stepenu, dolazi do pomijeranja zuba (migracije), kao i do isplivavanja iz vilice. 

U krajnjem stadijumu zubi počinju da ispadaju ili sami od sebe ili pri jelu ili nekom drugom nadražaju. Ono što treba znati je da bolest traje dugo, da povremeno nastaju poboljšanja (ali ne i spontano izlječenje ), i da će se bolest nastaviti ako se ne preduzmu adekvatne terapijske mere. 

KAKO SPREČITI I LEČITI PARODONTOPATIJU

   Najvažnija stvar u lečenju parodontopatije je blagovremeno otkrivanje i delovanje na nju. Pored genetskih predispozicija, gingivitis, kao početnu fazu, idealno bi bilo prepoznati i lečiti, jer je to period kada se najviše može uticati na razvoj paradontopatije. Uklanjanjem naslaga i ostataka hrane sa zuba, dobrom oralnom higijenom i redovnim kontrolama, parodontopatija se moze spriječiti, ako je u početnoj fazi i zaustaviti. Za uklanjanje mekih naslaga dovoljno je redovno prati zube četkicom, korisiti konac i rastvore za ispiranje usta. Pored mekih, uzročnici ovog oboljenja su i čvrste naslage (kamenac, konkrementi, pigmentacije). Stomatološkom intervencijom ultrazvučnim aparatom, uklanjaju se čvrste naslage i taj postupak bi se trebao ponavljati na svakih 3 do 6 mjeseci.

   U slučaju oboljenja u poodmakloj fazi, gdje se dijagnostikuju parodontalni dzepovi, terapija je komplikovanija, duze traje, a uspeh nešto manje zagarantovan. Kod plićih dzepova dovoljna je kiretaža i ispiranje radi uklanjanja subgingivalnih (ispod nivoa desni) konkremenata, bakterija i mikroorganizama nastanjenih u dzepu. Intervencija se obavlja u lokalnoj anesteziji. 
Nakon kiretaže uvodi se stroga oralna higijena kako bi se parodontopatija zaustavila. Po potrebi kiretaža se ponavlja. Ako je parodontopatija vec u terminalnom stadijumu kada postoje duboki inficirani dzepovi i gubitak velike količine kosti, jedino rješenje je ''režanj'' operacija kojom se uklanjaju fibrozno tkivo i konkrementi sa mekih i tvrdih zubnih tkiva, a potom ugrađuje potrebna količina vestacke kosti. 

   Nakon hiruške intervencije, dalja terapija je ispravljanje međuzubnih odnosa (ako su narušeni), jer je to takođe jedan od faktora u nastanku parodontopatije. U slučaju teskobe problem je onemogućeno samočišćenje, a kod rastresitog zubnog niza, u slučaju loše oralne higijene, zubne naslage formiraju se cirkularno, I brže dovode do razaranja potpornog aparata zuba. Takve anomalije se mogu ispraviti protetski (brušenjem) ili ortodontski (postavljanjem fiksnog ortodontkog aparata). Najčešće se vrši brušenje takvih zuba, pogotovo kod izraženijeg oboljenja, jer ortodontsko pomeranje zuba zahteva i određenu količinu kosti, koja je oskudna.

   Poslednja faza terapije, bez koje bi sav prethodni trud i pacijenta i terapeuta bio uzaludan je primena mera koje ce održati postignuto stanje. U te mere spadaju redovni kontrolni pregledi koji su u početku na mesečnom nivou, a kasnije na dva do tri meseca, konstantna motivacija pacijenta za održavanje oralne higijene i uklanjanje eventualnih recidiva.

 Najvažnije je da se pacijent strogo pridržava datih uputstava najmanje godinu dana, kada su recidivi najcesci. Ako se i pojave, jedino se mogu uočiti na redovnim kontrolama , a kad ih pacijent uoči, tada je već kasno i cela terapija bi morala ispočetka da se sprovodi.

 Na kraju, preko je potrebno podizanje svesti pacijenata i podsticanje na prevenciju parodontopatije jer smo najčešće sami krivci za njeno nastajanje. Zato na vreme vodite racuna o svojim zubima i redovno posećujte vašeg stomatologa. Takodje možete nas pratiti i na fb a zakazivanje za prijem u ordinaciju putem mobilnog telefona.

Vaš stomatalog dr Marijana Herceg 

Da li znate šta je Bruksizam?

Bruksizam je škrgutanje ili stiskanje zuba , često nesvesno. Neki ljudi škrgucu zubima samo tokom spavanja , ova pojava se naziva noćni bruksizam. Drugi škrgucu zubima u toku dana. Vrlo često u toku situacija koje ih čine napetim ili nervoznim ljudi koji boluju od ozbiljnog oblika bruksizma mogu oštetiti zubne ispune ili prouzrokovati drugi vid zubnog oštećenja.
Ozbiljan oblik bruksizma se smatra odgovornim za neke slučajeve temporomandibularne disfunkcije , misterioznih jutarnjih glavobolja i neobjasnjivih facijalnih bolova.
                

Bruksizam moze imati nekoliko psiholoskih i fizickih uzroka. U mnogim slucajevima dovodi se u vezu sa stresom. Takodje moze biti reakcija na teskobu ili nepravilan zagrizaj. Ponekad se bruksizam moze pojaviti kao komplikacija ozbiljnog oštećenja mozga ili kao simptom izvesnog retkog neuro-misičnog oboljenja. Bruksizam moze biti neuobičajna propratna pojava nekih lekova tipa antidepresiva.



Simptomi bruksizma :

• Ritmi;ne kontrakcije viličnih miića
• Škrgutanje noću to može ometati san onoga ko deli sobu sa onim ko škrguće
• Dosadna jutarnja glavobolja
• Napeti i bolni vilični mišići , pogotovu ujutru
• Hronični facijalni bol
• Oštećeni zubi , ispuni , povredjene desni
  
  
  
  
  
  
  
  

Dijagnoza bruksizma



Vaš stomatolog će Vas pitati o Vašim trenutnim problemima, o Vašem dentalnom zdravlju i o lekovima koje koristite. Stomatologa e interesovati da li redovno pijete alkoholna pića ili kofein , zato što se čini da obe ove hemikalije povećavaju sklonost ka bruksizmu. Ako delite sa nekim spavaću sobu , stomatologa će interesovati da pita tu osobu o vašim navikama tokom spavanja , posebno o neuobičajnim škrgutavim zvucima tokom noci. Vaš stomatolog će Vas pregledati , posebno posvećujuci pažnju vašim ustima i vilici. Tokom ovog pregleda Vaš stomatolog će proveriti osetljivost viličnih mišica kao i bilo koju očiglednu dentalnu nepravilnost , kao npr. slomljen zub , zub koji nedostaje ili teškobu.
Ako stomatolog posumnja da imate bruksizam koji je u vezi sa dentalnim problemima on može izvesti detaljnu procenu dentalnog stanja.Pored proveravanja vašeg zagrizaja , stomatolog ce pregledati Vaše zube i desni da utvrdi štetu načinjenu bruksizmom , takodje će napraviti i par rendgenskih snimaka.

Ako Vaše dete škrguce zubima ili stiska vilicu , porazgovarajte o ovom problemu sa vašim  stomatologom , iako mnoga deca na kraju prerastu bruksizam , čak i kratkotrajno škrgutanje zubima može naneti štetu stalnim zubima Vašeg deteta.

Trajanje bruksizma



Od sve dece koja škrgucu zubima izmedju 3 – 10 godine , vise od pola ce spontano prestati do 13 godine.
Kod tinejdzera i odraslih , trajanje bruksizma zavisi od njegovog uzroka npr. Bruksizam može trajati mnogo godina ako je prouzrokovan stresnom životnom situacijom koja nije rešiva. Ako je bruksizam prouzrokovan dentalnim problemima prestaće kada se zubi saniraju i isprave.

Prevencija bruksizma



Ako je Vaš bruksizam posledica stresa , trebalo bi da potrazite profesionalnu pomoc , koristite metode koje će vam pomoci da naucite kako da se opustite. Takodje , smanjite unos stimulansa kao sto su : cigarete i kofein.
I kod dece i kod odraslih oštećenje zuba prouzrokovano bruksizmom moze biti sprečeno nošenjem zaštitnih folija koje se nose noću i sprečavaju škrgutanje zubima.

Terapija bruksizma zavisi od njegovog uzroka :

• Folija za bruksizam
• 
  
  Stres — Ukoliko je bruksizam stresom izazvan , Vaš stomatolog ili Vas doktor vam može preporučiti profesionalno savetovaliste , psihoterapiju ili druge načine koji bi vam pomogli da se opustite. Takodje Vam mogu prepisati lekove za opuštanje mišica , da bi Vam privremeno olakšali spazam  stisnute i premorene vilice.
• Dentalni problemi – Ako je Vaš bruksizam posledica problema sa zubima, Vaš stomatolog ce ga najverovatnije lečiti konzervativnom terapijom. Kod ozbiljnih slucajeva stomatolog treba da koristi krunice ili inleje da bi u potpunosti rekonstruisao izgrižene površine  zuba.
• Povreda mozga ili neuro - muskularno oboljenje – Vaš bruksizam može biti vrlo težak za lečenje , ako imate ove medicinske probleme. Vaš oralni hirurg vam moze dati injekcije botulinum toksina ako osnovna terapija zakaže(danas je ovaj vid terapije zastupljen u razvijenijim zemljama).
• Lekovi — ako je Vaš bruksizam posledica uzimanja antidepresiva doktor Vam može prepisati novi lek ili  dati lek koji ce sprečiti posledice tog prvog leka.
  
  
  
  
  

Čak i bez specijalne terapije više od pola dece koja pate od bruksizma prestaju sa škrgutanjem do 13 godine. Dok vaše dete samo od sebe ne prestane sa škrgutanjem , vaš stomatolog može dati vašem detetu zaštitnu foliju da bi sprečio moguća oštećenja zuba. Zaštitna folija je efikasna kod većine dece , koja je koriste kako je propisano. Kod tinejdzera i odraslih izgledi za ozdravljenje su odlični ako se bruksizam leči pravilno. Čak i ako sve ostale terapije ne uspeju injekcije botulinum toksina mogu da privremeno zaustave bruksizam pacijenata.


Pozovite Vaseg stomatologa ili doktora ako uočite simptome bruksizma ili ako Vam je rečeno da škrgućete zubima.
Takodje zakazite kod stomatologa ako ste slomili zub, ako Vam je ispala plomba ili primetite da su vam zubi izrazito rasklaćeni.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg 

Fobija od zubara

Fobija od zubara- odontofobija

Nekada je stvarno bilo ovako. Medjutim i danas ljudi imaju strah od stomatologa. Verujte nam i pruzite šansu.

Nemali broj ljudi veoma se plaši odlaska zubaru, i to u tolikoj meri da će radije trpeti bol i rizikovati komplikacije nego da sedne u zubarsku stolicu i dopusti bušilici da im se približi. Jedan deo tih ljudi čak ima i fobiju od zubara (odontofobiju). Srećom, to stanje nije nemoguće prevazići. 

Koji su simptomi odontofobije?

Skoro panično stanje javlja se odmah nakon ulaska u ordinaciju - znojenje, lupanje srca, nekad i gubitak svesti. Taj strah najčešće potiče od neprijatnog iskustva iz detinjstva i/ili od nimalo prijatnijeg osećanja da se popravljanjem zuba zadire u veoma intimnu oblast. Sad, zubi pre ili kasnije moraju da se poprave - bolje pre, jer kasnije bude bolnije, i manje je moguće popraviti. Evo nekih trikova koji vam mogu pomoći da se izborite sa strahom odzubara.

Za početak, dobra je ideja da odaberete zubara po preporuci, dakle, nekog s kime je osoba kojoj verujete imala dobra iskustva. Pre nego što sednete u zubarsku stolicu recite zubaru za svoje stanje.

Obično se preporučuje da se posete zubaru zakazuju za oko tri sata posle podne, jer je tada osetljivost na bol najmanja. Međutim, ako se baš jako bojite zubara, najbolje je da zakažete za što ranije ujutru, jer ćete tako imati manje vremena da razmišljate o tome koliko se bojite. 

Pokušajte da se dogovorite sa zubarom da vam u početku ne popravlja zube duže od 15 minuta ili od pola sata. Takođe, pokušajte da se dogovorite o nekom znaku koji mu možete dati kad bol postane preveliki, kako bi prekinuo, a vi se malo odmorili. 

Za ovakve situacije malčice razmazite sebe - posle svake posete zubaru koju ste "preživeli", nagradite sebe nekom sitnicom (nemojte baš slatkišima!). Ukoliko znate da vas posle toga čeka nešto lepo, biće vam lakše da izdržite.

Zato ponavljam idite redovno kod stomatologa i necete imati razloga za stah i paniku:)

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg   i naravno pratite me putem mog fb profila  https://www.facebook.com/pages/Vas-stomatolog/511843055579076?ref=hl

Da li ukrasavati zub cirkonima?

Zubni nakit – cirkoni, diskretno će zasvetlucati pri svakom Vašem osmehu i, nema sumnje, ostaviti utisak na okolinu.

Ukrašavanje zuba cirkonima je potpuno neškodljivo i bezbolno i ne oštećuje strukturu zuba. Ugradnja zubnog nakita zapravo i nije klasična ugradnja, već vrsta pričvršćavanja cirkona za zube. Cirkon sa zuba može da se ukloni u svakom trenutku.

Zubni nakit čine kristalići različitih boja i oblika koji se lepe na površinu zuba potpuno neinvazivnom tehnikom, bez brušenja i potpuno bezbolno.
Na zubima mogu stajati i do nekoliko godina, a ukoliko želite da ih skinete ili promenite vrlo se jednostavno skidaju ne ostavljajući nikakav trag na zubu. Obično se stavljaju na prednje gornje zube (2,3), a njihovo postavljanje gotovo je u svega 15 minuta.

Takodje postoji mogucnost ugradnje na prirodnim i veštačkim zubima.

Jedan od velikih hitova u ukrašavanju tela već par godina je zubni nakit koji naglašava blistavost i lepotu osmeha te naravno same zube, a postao je i vrlo popularan među mnogim slavnim osobama.

Iako se na prvi pogled čini kao nešto novo, upućenijima u povesne zanimljivosti poznato je da su čak i stare civilizacije rado ukrašavale svoje zube te su tako npr. stari Egipćani u svoje zubne proteze stavljali razne ukrasne detalje od žada.

Ne čekajte mnogo već dočekajte drage dame Novu godinu sa predivnim cirkonom na vašem zubu.
Ako Vas još nešto zanima ne ustručavajte se već me pitajte.

Pozdrav Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Šta radite ako vas boli zub?

Ukoliko vam je zub jako osetljiv na hladno posetite stomatologa sto pre. U lakšim slučajevima se karijes može ukloniti, a zub plombirati. Ako je već kasno onda se pristupa vađenju zubnog živca.

Šta uzrokuje osetljivost zuba, kako da tretiram svoje osetljive zube?

Kada imate osetljive zube, aktivnosti kao sto su pranje zuba, konzumacija hladne ili tople hrane ili napitaka, konzumacija slatkiša, izazivaju iznenadan oštar bol i nelagodnost. Međutim, nelagodnost može biti izazvana i drugim faktorima, kao što su šupljine, ispucao ili okrnjen zub, ili neke stomatološke procedure kao sto je izbeljivanje zuba.

Ako ste zabrinuti zbog osetljivih zuba, prvo posetite svog stomatologa. Stomatolog će vam otkriti uzrok osetljivosti. Rendgenski snimak će otkriti eventualni kvar ili problem sa zubnim nervom. U zavisnosti od stanja zuba Vaš stomatolog Vam može preporučiti:

1. Paste za smanjenje osetljivosti zuba. Nakon nekoliko dana korišćenja, paste za smanjenje osetljivosti zuba mogu da pomognu u zaustavljanju bola vezanog za osetljivost zuba
2. Fluoridi. Vaš stomatolog takodje može upotrebiti i fluoride kako bi ojačao gleđ zuba i na taj način smanjio osetljivost i bol zuba.
3. Prekrivanje ogolićenih vratova zuba. Ako povlačenje desni usled parodontopatije uzrokuje osetljivost zuba, Vaš stomatolog može uz pomoć zatvarača, tečnih kompozita i dr. prekrije razgolićeni i osetljivi deo korena zuba koji nema gleđ i na taj način umanji bol na hladno, slatko, toplo itd.
4. Lečenje kanala korena zuba. Ako su Vaši zubi u toj meri osetljivi da nijedna od gore navedenih terapija ne pomaže, Vaš stomatolog može da Vam predloži i tretman lečenje kanala korena zuba, odnosno vađenje živca kako bi taj zub zauvek postao neosetljiv.

 Da biste sprečili osetljivost zuba, Vaš stomatolog će Vas obučiti kako prvilno da održavate higijenu usne duplje, a samim ti i zdravlje usta i zuba. Minimum dva puta dnevno perite zube mekom četkicom, pastom za zube koja sadrži fluor. Izbegavajte energično i grubo trljanje zuba, visoko abrazivne paste za zube, kao i preterano i često izbeljivanje zuba.

Možete takođe ograničiti kisele namirnice i napitke, gazirana pića, citrusno voće, vino, jogurt – sve sto može uništiti zubnu gleđ. Kada pijete kisele napitke, koristite slamku da ograničite kontakt sa zubima. Nakon što pojedete ili popijete kisele namirnice, popijte čašu mleka ili vode, da uravnotežite nivo kiselina u ustima. Takođe izbegavajte pranje zuba posle konzumiranje ovih namirnica, jer kiselina omekšava gleđ i čini je posložnijom eroziji u toku pranja.

Nemate razloga za strah, tu sam da Vam pomognem:)

Vaš stomatolog  dr Marijana Herceg  i naravno pitajte me šta god Vas zanimam putem fb mreže a

Prvi put kod stomatologa

Prvi put kod stomatologa

Poput mnogih nedoumica koje Vas prate u odrastanju Vašeg mališana, odabir pravog trenutka za prvu posetu stomatologu, jedna je od gotovo neizbežnih dilema svakog roditelja. Period od početka nicanja mlečnih zuba, pa do treće godine života, smatra se optimalnim za prvi susret deteta sa stomatologom. Taj dogadaj podjednako je važan, kako za Vaše dete, tako i za Vas.
 Obzirom da je za lep osmeh Vašeg deteta period najranijeg detinjstva izuzetno važan, naša je obaveza da Vam u tom smislu pružimo sve neophodne informacije i na vreme Vas upoznamo sa pravilnim održavanjem oralne higijene, kao i sa svim preventivnim merama koje je neophodno sprovesti u odredenom uzrastu.

Sprovodenje preventivntivnih mera u pravom trenutku, poput fluorizacije i zalivanja fisura, u velikoj meri smanjuju rizik od nastaka i minimalnih karijesa na zubima Vašeg deteta. Kako su navedene metode bezbolne i ne invazivne, za dete ce prva poseta stomatologu biti prijatna i ostati u lepom secanju. Samim tim učinjen je prvi veliki korak kako bi Vaše dete svaku narednu posetu prihvatilo uz osmeh i bez straha.Vaš stomatolog je vrlo bitan vašem detetu.

Priprema za prvu posetu stomatologu

Veoma je važno da pre prve posete stomatologu roditelj na adekvatan način pripremi svoje dete, jer svaki propust koji se tada napravi, može rezultovati kasnijim strahom koji se veoma teško prevazilazi. Kroz razgovor, taj prvi susret sa stomatologom poželjno je predstaviti kao početak jednog novog druženja. Potrebno je detetu na njemu prihvatljiv način, objasniti da će vaš stomatolog biti negov novi prijatelj koji ce se uvek brinuti o zdravlju njegovih zuba. Nikako ne preporučujemo da prvi put idete kod noćnog zubara.

Pojmove kao što su igla, bušilica, anestezija, klešta, bol i slicno, treba izbegavati. Kako dete u očima roditelja lako prepoznaje strah, poželjno je da u pratnji uvek bude prisutan onaj roditelj u kome poseta stomatologu ne izaziva osećaj straha i neprijatnosti. Ne zaboravite, ovo je jedan od najvažnijih koraka kojim ćete pomoći u formiranju odnosa Vašeg deteta prema stomatologu.

Naravno dosta toga zavisi i od pristupa stomatologa prema detetu. Lično ja dete upoznajem kroz igru sa svim stvarima koje se nalaze u ordinaciji pored njega.

Eto toliko od mene što se tiče dece i prvoj poseti stomatologu. Moram samo napomenuti da ni stariji nisu ništa manje plašljiviji nego deca.

Pozdrav Vaš stomatolog  dr Marijana Herceg i pratite me putem fb mreže.