Švedskoj potrebni stomatolozi

Zavod za migracije Švedske je objavio zvaničnu listu traženih profesija u toj razvijenoj skandinavskoj zemlji kako bi u narednom periodu privukao u zemlju kvalitetan i obrazovan kadar…
Švedska je voljna da zapošljava i radnike iz zemalja koje nisu članice EU, a sve što je dovoljno jeste pasoš i dogovor sa poslodavcem. Posao se nalazi putem direktnog kontakta sa poslodavcem u ovoj zemlji ili pomoću oglasa na internetu.

Za odlazak u ovu zemlju potreban je samo pasoš, a ostali uslovi, poput plate i radne dozvole, se dogovaraju sa poslodavcem. Zainteresovani mogu da nađu posao preko sajta ec.europa.eu/eures gde je poslodavac obavezan da oglasi radno mesto.

Posao je moguće naći i pomoću poznanika i rodbine koji već rade u Švedskoj. Poznavanje jezika nije obavezno za sve struke, posebno ako se radi o zanatima, ali je poznavanje engleskog prednost.
Na listi profesija za kojima postoji velika potražnja u Švedskoj, a koji su objavljeni na internet stranici Zavoda za migracije, nalaze se, između ostalih, profesije kao što su babice, elektroinžinjeri i elektrotehničari, kuvari, limari, medicinske sestre, moleri, pekari, poslastičari, vodoinstalateri i stomatolozi.

Među traženim zanimanjima nalaze se i apotekari, geometri, građevinski inžinjeri i tehničari, instruktori vožnje, komercijalisti, lekari, mehaničari kamiona, nastavnici i učitelji u osnovnim školama, pedagozi za osobe sa posebnim potrebama, psiholozi, radnici na izgradnji železnica i puteva, rudari, stakloresci…

U Švedskoj se traže i profesije kao što su pedagozi za slobodne aktivnosti, savetnici za profesionalno i studijsko usmerenje i zubni higijeničari.

Ukoliko poslodavac u Švedskoj pozove kandidata na razgovor za posao za jedno od traženih zanimanja, zahtev za radnu dozvolu može da se podnese iz Švedske umesto da se kandidat vraća u domovinu kako bi podneo zahtev.
Prema podacima konsultantske firme Ernst&Young, prosečna bruto plata u Švedskoj je 32.769 evra godišnje, odnosno 2.730 eura mesečno.

Švedska je u svetu poznata kao razvijena izvozno-orijentisana ekonomija. Drvna industrija, hidroelektrane i proizvodnja gvozdene rude čine bazne resurse ekonomije ove zemlje orijentisane prema spoljnoj trgovini. Glavne industrijske grane u Švedskoj su proizvodnja motornih vozila, telekomunikacije, farmacija, industrijski strojevi, precizna oprema, hemijske robe, kućni aparati, šumarstvo i proizvodnja gvožđa i čelika.

Proteklih godina tradicionalni modernizovani oblik poljoprivredne privrede zapošljavao je više od polovine domaće radne snage, dok danas Švedska u najvećoj meri razvija inžinjering, rudarstvo, proizvodnju čelika i slične industrije, koje su konkurentne na međunarodnoj ekonomskoj sceni.

Posao stomatologa u Norveškoj

Pročitajte kako je koleginica Jelena našla posao stomatologa u Norveškoj.

Jelena S, stomatolog iz Beograda, jedna je od mnogih koji su odlučili da status nezaposlenog zamene dobro plaćenim poslom.



Istina, radno mesto joj je oko 2.000 kilometara daleko od kuće. U Norveškoj.

– Već skoro dve godine radim u Grimštadu, na krajnjem jugu Norveške. Kap koja je prelila čašu i učvrstila me u odluci da učinim nešto za svoju porodicu bilo je to što je moj muž ostao bez posla. Čula sam da u Norveškoj traže stomatologe, krenula na kurs jezika i za šest meseci već sam bila na novom poslu. Od toga danas živimo suprug, ćerka tinejdžerka i ja. Oni su ostali u Beogradu, a ja skupljam novac. Računam da ću za dve, tri godine skupiti dovoljno da kupim opremu i u Beogradu, gde sam rođena, otvorim svoju ordinaciju – kaže u razgovoru za “Blic” Jelena.

Ne želi da se fotografiše. Kaže da je dovoljno da se o njenom iskustvu priča, ali da nije nimalo ponosna na to što se odlučila na ovaj korak. Dodaje, “nije imala kud”. Mesečno, s prekovremenim radom, prima oko 7.000 eura bruto, živi skromno pa porodici mesečno šalje više od 4.000 eura.

Uslovi za rad su, kaže, odlični. Svaki zaposleni potpisuje ugovor koji podrazumijeva od tri do šest mjeseci probnog rada, prije zasnivanja radnog odnosa za stalno. Platu dobija jednom mesečno. Mada je prosečno radno vrijeme u Norveškoj oko 7,5 sati dnevno, Jelena se trudi da radi i duže kako bi zaradila više. Ima 30 dana godišnjeg odmora koji, naravno, koristi u Srbiji.

– Život u Norveškoj jeste skup. Zato smo i odlučili da porodica ostane u Beogradu gde imamo stan. Za kiriju, komunalije, prevoz i hranu mi odlazi oko 40 odsto zarade. Inače, porodice koje u Norveškoj žive moraju da računaju da će ih samo troškovi hrane koštati oko 20 odsto prihoda, još toliko odlazi na prevoz. Prosečna stanarina je oko 600 eura, a ja za garsonjeru dajem 400 – navodi Jelena.
Ona dodaje da u Norveškoj ima sve više ljudi s područja bivše Jugoslavije i da se tamo „posao stomatologa, ali i neki drugi, može dobiti za šest mjeseci“, možde i brže ako kandidat već zna jezik.

– Svi imaju pozitivna iskustva, mada se žale na skupoću. Pivo u kafiću košta, preračunato, i po 800 dinara. Moja prijateljica radi kao nastavnica matematike na jugu Norveške. Plata joj je 3.000 eura – kaže Jelena.

Odlazak lekara u Nemačku

Beograd — U Nemačkoj se, u poslednje dve godine, zaposlilo 530 naših lekara. Doveli smo se u situaciju da nemamo čime da zadržimo stručnjake, pišu Novosti.

Lekari u sve većem broju pakuju kofere i odlaze. Najčešće u Nemačku i Sloveniju, ali i na Maltu, u skandinavske zemlje, na Bliski istok. Samo od početka godine sertifikate dobre prakse koji su im neophodni za zapošljavanje u inostranstvu iz Lekarske komore Srbije uzelo je čak 800 lekara.
Među njima je najviše mladih doktora stomatologije, opšte medicine, koji u svet kreću pravo sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, ali ima i anesteziologa, hirurga, kardiohirurga, koji napuštaju svoja radna mesta na klinikama.

Profesorka dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS, kaže da nema povratnu informaciju koliko je njih zaista i otišlo, ali računa da kad jednom odluče da napuste zemlju pre ili kasnije to i učine:
„Svakog dana potpisujem po tri-četiri sertifikata kojima naši lekari u inostranstvu dokazuju da su upisani u LKS i da nisu osuđivani pred sudom časti. Taj trend je počeo od prošle jeseni. Ranije smo izdavali jedan-dva sertifikata mesečno. Izveštaji koje dobijamo od Lekarske komore Nemačke pokazuju da se tamo u poslednje dve godine zaposlilo 530 lekara iz Srbije, a njih 67 je uspelo da napravi svoju privatnu praksu! To je tragedija za našu državu. Doveli smo se u situaciju da nemamo čime da zadržimo stručnjake: nema radnih mesta, a plate lekara su ovde od četiri do sedam puta manje nego, recimo, u Nemačkoj“.

Naši lekari sada lakše dolaze do posla u inostranstvu. Nemačka, koja se suočava sa deficitom lekara jer njeni odlaze u Ameriku i Englesku, više ne traži nostrifikaciju diplome, a uslov je samo znanje jezika.

„Nažalost, sve je izraženiji trend odlaska lekara iz Srbije, kao i iz drugih siromašnijih zemalja“, potvrđuje dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i anesteziolog u KBC „Bežanijska kosa“.
„Ono što nas razlikuje od drugih država jeste apsurd da u isto vreme imamo i manjak lekara u praksi, posebno specijalista anesteziologije, radiologije, patologije, i višak lekara koji godine gube na birou za nezaposlene. Kada se uzme u obzir da je prosečna plata specijaliste oko 700 evra, a da su uslovi u kojima radimo ispod standarda, sve je mnogo jasnije. Ako se ovako nastavi, a ne vidim da se nešto menja, osim nagore, kada uđemo u EU i kada praktično ne bude nikakvih prepreka za zapošljavanje van zemlje, ostaćemo bez kvalitetnih lekara, i teško ćemo popuniti ta upražnjena mesta, jer zbog ovakvih plata i uslova rada nećemo biti interesantni čak ni za kolege iz Afrike i Azije“.

Profesorka Radosavljević podseća da je Poljska u prvih šest meseci po ulasku u EU ostala bez 3.000 lekara, a to bi, kaže, moglo da se dogodi i nama:

„Naš dodatni hendikep je nepovoljna starosna struktura u zdravstvu. Gotovo 50 odsto lekara starije je od 50 godina, a u narednih od pet do sedam godina više od 60 odsto specijalista odlazi u penziju. Godinama su radna mesta koja su se upražnjavala odlaskom u penziju gašena. Ministarstvo zdravlja je napokon shvatilo da je to bila greška i sada se kadar podmlađuje, ali trebalo bi ponovo razmisliti o uvođenju volonterskih specijalizacija, jer bi to bio najbrži put da se iškoluje kadar. Naši lekari koji pravo sa biroa odu u Nemačku tamo odmah dobijaju specijalizaciju“.

Doktor Cvetić se pribojava da smo i za takve poteze zakasnili, i da će se neminovno pojaviti vakuum:
„Specijalizacije traju četiri-pet godina, a i posle toga je taj lekar u svojoj struci ‘početnik’ i on treba da zameni nekog sa 30 godina iskustva. To nije isti kvalitet“.
Skupo školovanje

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se više od 2.300 lekara. Za školovanje svakog od njih naša zemlja izdvojila je oko 100.000 evra.

Nemci traže 5.500 doktora

Nemačkoj nedostaju lekari zato što se u poslednje vreme u ovoj zemlji otvaraju brojne nove zdravstvene ustanove. Trenutna „potražnja“ je za 5.500 lekara, a očekuje se da u bliskoj budućnosti bude – 20.000. Najviše se traže internisti, hirurzi, ginekolozi i anesteziolozi.
Uz visoke plate, nudi se i godišnji odmor od 31 dana, pomoć u pronalaženju stana i učenju jezika.
Deo prekovremenih radnih sati mesečno dodatno se plaća, a deo se pretvara u slobodne dane.

Inače od svega ovoga čini mi se da škole za strane jezike imaju najviše koristi.

Vas stomatolog dr. Marijana Herceg

Regeneracija kosti oko zuba

Kod pacijenata kojima je dijagnostifikovan neki oblik parodontitisa, često ih je potrebno motivisati kako bi bolje održavali oralnu higijenu, a zatim i provesti početnu terapiju koja je primerena postavljenoj dijagnozi.

Kako bi specijalista parodontologije uspešno proveo ovaj deo terapije, neophodna je saradnja pacijenta. Ponekad i uz izvrsnu saradnju pacijenta te bespriekorno obavljenu terapiju ostanu pojedinačna mjesta u ustima sa zaostalom značajnom destrukcijom i gubitkom kosti koje može ili ne mora krvariti prilikom četkanja zuba.

U ovim slučajevima možemo razmišljati o različitim hirurškim metodama u parodontologiji kojima ćemo pokušati vratiti dio izgubljene kosti oko zahvaćenih zubi. Moderna tehnologija i savremeni materijali omogućili su parodontologiji, danas najbrže rastućoj grani dentalne medicine, veliki napredak koji je do prije petnaestak godina bio teško zamisliv.

Tako se pre više težilo resektivnim metodama u kojima bi konzervativnim pristupom eliminisali upalu, dok danas više težimo regenerativnim metodama. Važno je napomenuti kako je cilj postići regeneraciju tkiva oko zuba. Kako bi se to postiglo, koriste se razni koštani transplantati, nadomjesci i proteini koji ponekad prekrivaju membranu da bi omogućili potrebno vrijeme da se kost iznova formira.

Sam uspeh zavisi i o opsežnosti, odnosno morfologiji koštanog defekta, te je ponekad teško predvidjeti krajnji rezultat. Važno je napomenuti da su ovakvi zahvati, nažalost, ograničeni na relativno mali broj pacijenata zbog toga što mnogi pacijenti nisu u stanju zadovoljiti nivo oralne higijene koja je potrebna da bi takav zahvat bio uspješan.

Moglo bi se reći da je ovakav zahvat zapravo nagrada pacijentu za njegov trud i saradnju s parodontologom. Regeneraciju kosti možemo postići jednom od sljedećih metoda:

• Regeneracija kosti ručnim poliranjem korijenskih površina sa ili bez operacije.
• Upotrebom vlastitog koštanog transplantata ili nadomjesnog koštanog materijala koji porijeklom može biti životinjski ili umjetni.
• Vođena regeneracija tkiva, odnosno kosti, koja podrazumijeva upotrebu membrane
• Upotrebom proteina caklinskog matrikasa
• Upotrebom faktora rasta i diferencijacije

Bez obzira na napredne metode koje nam danas stoje na raspolaganju, još uvijek je nužno i neizostavno prethodno mehaničko, i po potrebi medikamentozno uklanjanje uzročnih bakterija i biofilma, odnosno zubnog plaka.

Cilj regenerativne hirurgije jeste postići regeneraciju svih parodontnih struktura, znači kosti, cementa i periodontalnog ligamenta bez velikog gubitka zubnog mesa.

Šta vaši zubi govore o vašem zdravlju?

Neke poruke koje dolaze iz vaših usta ne odnose se samo na govor. Zubi, desni i okolna tkiva takođe  imaju puno za reći o vašem ukupnom zdravlju. Vaša usta su povezana s ostatkom vašeg tela. Ono što vidimo u ustima može imati značajan uticaj na druge organske sisteme i procese u telu. Stvari koje se događaju sistematski u telu mogu se primjetiti  u ustima.

Istrošeni zubi i glavobolja – previše stresa

Mnogi ljudi se čude kada saznaju  da škrguću zubima. Uostalom, oni to čine u snu, kada nisu svesni toga. I oni podcjenjuju fizičke simptome stresa. Škrgutanje zubima noću tokom spavanja je čest znak emocionalnog ili psihološkog stresa. Često i čeljust može boljeti od stiskanja.
Glavobolje, koje su uzrokovane grčevima u mišićima tokom škrgutanja mogu biti problem. Ponekad bol može doći iz usta i vrata ili gornjeg dijela leđa. Udlaga za zube može olakšati simptome i zaštiti zuba
.

Pucanje zuba – gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

Starije odrasle osobe su posebno osetljive na pucanje zuba. Gleđ postaje tanka i gotovo prozirna,  ali ta erozija nije normalna posljedica starenja. Oštećenje obično uzrokuje kiselina koja dolazi iz želuca i rastvara ih a uzročnik je  gastroezofagealna refluksna bolest koja uzrokuje vraćanje želučane kiseline nazad u jednjak.  Suva usta i žgaravica su povezani sa simptomima GERB-a. Poremećaji prehrane, poput bulimije, mogu oštetiti zube
.

Ranice koje ne prolaze – oralni rak

Mnogi ljudi grizu unutrašnjost usta kada su živčani. Drugi ponekad zagrizu slučajno, stvarajući upalu. Ali kada otvorite upalu u ustima koja ne prolazi u roku sedmicu ili dvije, važno je posavetovati se sa vasim  stomatologom ili lekarom.

Mnogo ljudi godišnje dobije dijagnozu raka usta. Većina njih je starije od 60 godina. Stopa preživljavanja za oralni karcinom je samo 35 posto, a to je uglavnom zbog toga što se često otkrije prekasno. Pušači imaju šest puta veću verojatnoću da će razviti oralni karcinom.

Sumnjive oralne ulceracije imaju često crvene ili bijele (ili crne i bijele) ivice. One se mogu skrivati ispod jezika, gdje ih je teško vidjeti. Biopsija obično slijedi nakon vizualnog pregleda.

Desni preko zuba – problemi s lekovima

Ako primetite da desni bukvalno rastu preko zuba, a pritom uzimate lekove za bolest srca, ili lijekove koji potiskuju imunološki sistem, ovaj problem spomenute svom lekaru.
Oticanje zubnog mesa je znak da će dozu ili lijek biti potrebno prilagoditi. Određeni lijekovi mogu stimulisati rast tkiva desni. To može izazvati neugodan osjećaj. U ekstremnim slučajevima, zubi mogu biti pokriveni.

Suva usta – Sjogrenov sindrom, dijabetes

Mnoge stvari mogu uzrokovati suva usta, od dehidracije i alergije, do pušenja i novih lijekova. (U stvari, na stotine lekova imaju suha usta kao nuspojavu, uključujući i one za liječenje depresije, inkontinencije, teskobe i antihistaminike). Ali nedovoljno sline je rano upozorenje na dvije autoimune bolesti: Sjogrenov sindrom i dijabetes. Kod Sjogrenovog sindroma, bijele krvne stanice u tijelu napadaju žlezde slinovnice, iz nepoznatih razloga.

Drugi znakovi dijabetesa su prekomjerna žeđ, trnci u rukama i nogama, učestalo mokrenje, zamućen vid i gubitak težine. Kod Sjogrenovog sindroma, oči su suhe, kao i usta, ali cijelo tijelo je pod uticajem poremećaja. Zbog njegovih simptoma kojima oponaša druge bolesti (poput dijabetesa), ljudima je  često postavljena pogrešna dijagnoza.

Bele crte unutar obraza – Lichen planus

Poslednja stvar koju možete očekivati da otkrijete, dok perete zube je kožna bolest. Ali to se događa. Lichen planus, čiji je uzrok nepoznat, je blagi poremećaj koji napada muškarce i žene u dobi od 30 do 70 godina. Sluznica u ustima je često prva meta.

Oralni lichen planus izgleda kao belkasti uzorak na unutrašnjosti obraza. Sedamdeset posto lezija se pojavljuje u ustima prije nego na drugim delovima tela.

Proteza – Aspiracijska pneumonija

Većina ljudi ne povezuje proteze (lažne zube) s upalom pluća, osim da misle da se obe riječi često odnose na starije osobe. Pa ipak su u potencijalno smrtonosnoj vezi. Vodeći uzrok smrti starijih ljudi je aspiracijska pneumonija, često zbog udisanja krhotina zuba i proteza.
Kod aspiracijske pneumonije, strani materijal se udahne u pluća i disajne puteve, što uzrokuje opasnu (čak i kobnu) upalu. Proteze treba ukloniti svakodnevno iz usta, očistiti specijalnom četkom i staviti u sredstvo za čišćenje.
Izvor: centar-zdravlja.net

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg