Monday, December 30, 2013

Mlečni zubi

Pravilno održavanje mlečnih zuba i usne duplje, odnosno lečenje karijesa i gingivitisa, od ključnog je značaja za kasniji izgled i zdravlje stalnih zuba i usta.

Savršeno zdravi zubi i lep osmeh privilegija su retkih, iako se zdravlje zuba nameće kao imperativ i postalo je stvar opšte kulture. Zbog različitih zdravstvenih problema većina ima problema, ne samo sa zdravljem i očuvanjem zuba, već i sa desnima, a nekada i sa kompletnom usnom dupljom.

O kvalitetu i zdravlju zuba, koji su jako važni za usitnjavanje hrane i dalje varenje, treba voditi računa od najranijeg detinjstva, tačnije od trenutka nicanja prvih mlečnih zuba.
Prvi zubi kod dece zahtevaju istovetnu ako ne i mnogo veću brigu u odnosu na zube odraslih. Pravilno održavanje mlečnih zuba i usne duplje od ključnog je značaja za kasniji izgled i zdravlje stalnih zuba i usta.

U suprotnom, ako se preventivne mere ne sprovode na valjan način, može doći do pojave karijesa i oboljenja parodoncijuma, odnosno potpornog aparata zuba, što u kasnijem periodu dovodi do gubitka zuba.
 
Nažalost, karijes i gingivitis, odnosno zapaljenje desni, veoma su rasprostranjena oboljenja kod dece, a česte su i povrede vilice, koje dovode do poremećaja ortodonskog aparata. Na traume izazvane povredama posebno treba obratiti pažnju, jer ukoliko se ne zbrinu na valjan način i posle 50. godine mogu izazvati oralni karcinom.
 
Preventivne mere su proste, jednostavne i jeftine u odnosu na moguće lečenje ukoliko do njega dođe. One postižu i najveći efekat što se tiče oralnog zdravlja.
Podrazumevaju, pre svega, zdravstveno vaspitanje kao deo oralnog zdravlja u vrtićima i školama.
Isto se odnosi i na trudnice koje u kontaktu sa ginekologom treba da dobiju preporuku o odlasku zubaru radi očuvanja zdravlja ne samo sopstvenih, već i zuba budućeg deteta.

 Što se tiče najmlađih, njima treba još u trenutku nicanja zuba stvarati zdrave navike o pravilnom održavanju. Da bi se zubi sačuvali od karijesa treba im uskratiti sve vrste grickalica i slatkiša između obroka.

Uglavnim obrocima treba da se nađu svi sastojci neophodni za pravilanrast i razvoj organizma, dok se između obroka savetuje samo voće. Ovo je veoma važno, jer navike iz najranijeg detinjstva ostaju i u odraslom dobu, kada zube treba čuvati na istovetan način.



Vaš stomatolog dr Marijana Herceg i za sve što Vas zanima možete me pitati putem sajta www.vasstomatolog.net


 

Sunday, December 29, 2013

Zubi i oralna higijena

Važnost prevencije u stomatologiji je sve veća i veća. Ljudi  danas imaju sve veće estetske zahteve pa se to odnosi i na svoj izgled i na svoje zube. Zato treba da stalno govorimo o važnosti oralne higijene, i obratimo pažnju na nju.



Šta je oralna higijena?

To je svakodnevna nega usne duplje. Zube treba oprati, iščetkati barem 2 puta dnevno i to posle obroka četkicom i pastom za zube. Četkanje zuba u pravcu nicanja zuba i sa grizne strane treba da traje oko 2-3 minute. Posle toga je važno dobro isprati usta od ostataka zubne paste i ne jesti ništa do narednog obroka. Vrlo je bitno da se uveče pre spavanja operu zubi, pošto noć je dugačka i zbog toga bakterije u ostacima hrane nesmetano razmnožavaju i napadaju zube i desni. Jutarnje pranje zuba je takođe važno, da bismo osvežili usnu duplju i zadah. Na taj način postižemo takvu higijenu, da nam se zubi mnogo manje kvare i poseta stomatogu će se svoditi samo na kontrole i radnje vezane za prevenciju. Posetu je bitno redovno činiti i ako nemamo nikavih tegoba, jer na taj način dugoročno obezbeđujemo oralno zdravlje.

Kakve su dobre zubne paste i šta sadrže?

Ima bezbroj vrsta zubnih pasti, ali u osnovi one su vrlo slične. Glavni sastojak zubnih pasta su abrazivna sredstva (kalcijum karbonat, kalcijum sulfat, aluminijum oksid, silikati), a efekat čišćenja zavisi od veličine i čvrstine čestica. Uljni delići smanjuju abrazivnost ovih sredstava. Pored toga zubna pasta sadrži i površinski aktivna sredstva kao što su sapuni. Zbog njih se peni zubna pasta.

Rastvarači (voda, glicerin, propilen alkohol) obezbeđuju kremasto stanje. Stabilizirajuća i vezivna sredstva (ulja, želei, alginat) stabilizuju konzistenciju pasti. Sredstva za poboljšanje ukusa i mirisa (mentol, menta) dezodorišu usnu duplju.

Medikamenti se povremeno nalaze u specijalnim pastama, a hemijska sredstva su postali obavezni skoro u svakoj zubnoj pasti (organska i neorganska jedinjenja fluora). Antiseptičko i antiplak dejstvo daje triklozan. Kada bismo izvršili podelu zubnih pasti koje su lekovite, jedne deluju protiv zubnog kvara, a druge protiv bolesti desni.



Postoje paste za odrasle i decu. Postoje i paste za smanjenje suvoće usta, paste za smanjenje nastanka zubnog kamenca, zubne paste za izbeljivanje zuba i paste za smanjenje osetljivosti zubnog vrata (neki zatvaraju dentinske kanaliće-hidroksiapatit, štroncijum hlorid ili desenzibilizirajuća sredstva-kalijum hlorid - sredstvo koje smanjuje osetljivost na bol.) Znači, treba svako za sebe da odabere zubnu pastu koja najviše ispunjava njegove potrebe. Svakako treba gledati da pasta sadrži fluor, a pušači recimo treba da koriste pastu sa više abrazivnim dejstvom, oni koji imaju paradontopatiju da koriste paste sa lekovima koji smanjuju upalu, i tako dalje.

Pored zubne paste bitan je i kvalitet zubne četkice. Postoji niz vrsta zubnih četkica, pa na šta da obratimo pažnju? Dlačice četkice bolje je da su od sintetičkog materijala, zato što se tu manje razmnožavaju bakterije. Važno je da ne budu oštre i tvrde, da ne bi naneli više štete nego koristi, oštećujući zubnu gleđ i desni. One ne mogu očistiti prostor između zuba, te je potrebno koristiti zubni konac. Način korišćenja zubnog konca vredi naučiti, pošto najveći broj zubnog karijesa se razvija baš između zuba. Svakako treba obratiti pažnju da konac ne utisnemo duboko prema desnima, jer tako utisnemo i sam njihov sadržaj.



Takođe su prisutni u širokoj primeni i rastvori za ispiranje usta. U najširoj upotrebi je hlorheksidin ili heksetidin, koji ima najbolje delovanje što se pokazuje smanjenjem upala usne duplje. To postiže smanjivanjem broja bakterija u ustima. Postoje i dezodoransi, osveživači daha u spreju ili rastvoru koji se koriste kod neprijatnog zadaha iz usta.

Veliki problem među stanovništvom je neprijatan zadah iz usta. Uzrok toga je različit. Može biti usled upala i kvara u usnoj duplji, naslage na jeziku, ili bolesti digestivnog trakta, bolesti jetre, dijabetesa, ili uzimanja različite hrane (sir, beli luk, neki lekovi) koji se preko pluća izbacuju i razlog su lošeg zadaha.

Što se tiče usne duplje, važno je sanirati kvar na zubima, smanjiti upale desni poliranjem zuba i čišćenjem zubnog kamenca i svakodnevnim čišćenjem površine jezika. To je jedan od razloga zbog čega treba posetiti svog stomatologa, da se utvrdi da nema kvarnih zuba i da se izvrši čišćenje zubnog kamenca i naslaga




Saturday, December 28, 2013

Ortodoncija

 

  Ortopedija vilica (ortodoncija) je stomatološka grana koja se bavi dijagnostikom i lečenjem nepravilnosti položaja zuba, nepovoljnog odnosa vilica i asimetričnosti lica kod dece i odraslih.
Cilj ortodontske terapije je da se postigne dobra funkcija i idealna estetika a u skladu sa izgledom vašeg lica.
Ortodontski aparati mogu biti fiksni i pokretni.

Proizvode blage sile koje pomeraju zube i postavljaju ih u željeni položaj.

Osnovne prednosti ortodontske terapije:
  •  Korekcija nepravilnosti zagrižaja i uspostavljanje pravilne funkcije zuba i vilica
  •  Stvaranje zdravog i lepog osmeha i harmonije lica što doprinosi povećanju samopouzdanja i poboljšanju privatnog i profesionalnog života
  •  Prevencija povreda prominentnih (isturenih) zuba
  •  Poboljšavanje uslova za održavanje oralne higijene, čime se zubi i usta mogu dugoročno održavati zdravim
  • Zubi i vilice se kod krezubih pacijenata mogu pripremiti za prihvatanje protetskih nadoknada i implantata, kako bi se produžila njihova funkcionalnost i dugotrajnost.
Prateći naučna dostignuća, u prilici smo da ponudimo našim pacijentima najnovije sisteme ortodontskih aparata koji omogućavaju komfornu, bezbolnu i kraću terapiju, a koji mogu zadovoljiti i estetske potrebe savremenog čoveka.


Vaš stomatolog Dr. Marijana Herceg


Friday, December 13, 2013

Opalescence® gel

 Opalescence® gel za izbeljivanje zuba

Koji gel koristimo u našoj ordinaciji


Dosta pacijenata se interesuje koji gel za izbeljivanje koristimo u ordinaciji.

Mi u našoj ordinaciji koristimo Opalescence® gel za izbeljivanje zuba

Opalescence®, patentirani sistem za izbeljivanje zuba, postepenim oslobađanjem aktivne supstance oksidira (izbeljuje) prebojenosti u zubima. Ovaj proces ne remeti strukturu zuba.

Iskustva kao i dobijeni rezultati ispitivanja pokazuju izvesni stepen izbeljivanja kod velike većine pacijenata kod kojih je primenjen tretman Opalescence® sistemom.



Važno je napomenuti da porcelanske krunice i kompozitne plombe u boji zuba ne mogu da se izbele.

Šta treba znati o procesu tretmana?


Vaš stomatolog će prvo da izvrši sistematski pregled Vaših zuba i desni, pošto je zdrava usna duplja veoma važan faktor uspeha tretmana. Nephodno je popraviti one zube koji su zahvaćeni karijesom, a moguće je da će biti potrebno zameniti i pojedine stare plombe.


 Nakon toga uzima se otisak zuba na osnovu čega se priprema individualna navlaka koja precizno naleže na površinu zuba. Pošto se navlaka pravi od fine plastične folije, njeno nošenje je udobno. Kada se pripremi navlaka, Vaš stomatolog će vam objasniti primenu Opalescence® gela.


 Većina pacijenata navlaku stavlja i nosi dok spava.
 Vaš stomatolog će odlučiti koliko će noći biti potrebno primeniti tretman za dobijanje najboljih mogućih rezultata. U većini slučajeva 3-8 noćnih tretmana je dovoljno. 

U pojedinim slučajevima vaš stomatolog može da savetuje i dnevno nošenje navlake na kraći vremenski period.
Jako je bitno da na zubima nema puno plombi i drugih oštećenja. Takodje pro;itajte i ovaj teks o prirodnim preparatima za beljenje zuba.


Vaš stomatolog dr Marijana Herceg, nastavite da me pratite i putem fb strane https://www.facebook.com/pages/Vas-stomatolog/511843055579076

  

Tuesday, December 10, 2013

Suva usta, dobro ili loše?


Pre neki dan došao mi je pacijent i pitao zbog čega su mu stalno suva usta.

Ponekad se može na na stanju u ustima videti zdravstveno stanje pacijenta. Dešava se da pacijent ima šećer a da to ni sam ne zna. Kad šećer skoči usta postaju suvlja i i na jeziku se vremenom stvaraju naslage a mogu se pojaviti gljivične ili bakterijske bolesti.bog toga je česta veza paradontopatije i šećera. Zato je potrebno redovno proveravati svoju krivnu sliku. 

 

Takodje i brojna oboljenja izazivaju promene na mekim tkivima usne duplje tako da Vam je to prvi signal da se u organizmu nešto dešava. Tako nije slučajno da obložen jezik uzrokuje afte, paradontopatiju a poznato je veza usne duplje i sistema organa za varenje. Zato promene u usnoj duplji mogu biti znak da imamo oboljenje želuca. 
 
To je na primer herpes(može izaći na usnama u obliku mehurića) što znači da nam je opao imunitet. Dok sam studirala meni je herpes znao da izađe i po tri puta u toku godine i strašno je neprijatno kad ga imate.

Zatim žvale(crvenilo) kod mlađih osoba to može da znači loša krvna slika kao posledica nedostatka gvožđa.

Onda obložen jezik naročito kod starijih osoba je problem dehidratacije. Takođe kad imate povišenu temperaturu, gastritis, pojačano lučenje želudačne kiseline. Može uzrok obloženom jeziku da bude i spavanje u prostorijama gde je suv vazduh. Zato sad zimi iako nam je hladno je zdravo proluftirati da nam uđe svež kiseonik. Ovaj muškarac se baš  ne uklapa sad što pišem ali meni neće da smeta:)


Paradontopatija je hronična infekcija potpornog aparata zuba i pacijent ima u ustima otvorenu ranu koja je izložena infekciji koje pomalo prodiru u krvotok. Iako se ne yna sa sigurnošću šta oni rade u krvotoku, sigurno je da mogu pogoršati postojeće stanje.
Brojna istraživanja su pokazala da oboleleo tkivo utiče na sistemsko zdravlje. Najčešće je reč o bolestima srca i krvnih sudova(ateroskleroza), ali se pokazalo i da trudnice koje imaju aktivnu paradontopatiju često prevremeno rađaju a deca imaju malu telesnu težinu. Sa paradontopatijom su povezane i respiratorne bolesti, karcinomi, panreatitis, i neurološka oboljenja poput Alchajmerove bolesti i multipla skleroze. 


 Geografski jezik (Linqua geographica) je stanje zapaža se ovalne plaže-erozije, koji su okružene orožalnim delovima na gornjoj površini a sa strane na ivicama su žute mrlje. Na slici ispod je primer geografskog jezika.





 
Bela mrežica na sluzokoži oba obraza simptom je autoimunog sistema kožnog oboljenja lihen planus. Ovo pboljenje je povezano sa stresom. U ustima mogu da se jave i ranice , pukotine, i bele naslage. Crvenkasta oštećenja sluzokože sa belim mrežicama karakteristične su za diskoidni lupus.
Afte i lezije(oštećenja o ozlode sluzokože) mogu da ukažu na ulcerozni kolitis. Sad bih moja majka rekla pričaj srpski da te razumem:) To znači da se ranice pojave na zidu creva, a u ustima se javljaju afte i lezije. Dok sam stažirala na VMA imala sam dosta prilika da se upoznam sa ovim slučajevima i nisu baš prijatni za gledanje. Znaju da budu velike, duboke , teško zarastaju i ostavljaju ožiljke na sluzokoži. Takođe pojavu afti mogu da uzrokuju i anemije, alergije na gluten, kao i na proteine mleka graška ili pasulja.



Zato se i svuda piše da kod stomatologa ili lekara se treba redovno ići jer je mnogo lakše reagovati kad je bolest otkivena u ranoj fazi. Nemoj te samo ići kod stomatologa kad Vas boli zub već dođite kod vašeg stomatologa i na običan pregled.



Eto toliko od mene za danas pa nastavljamo sa drugim temama Vaš stomatolog Dr. Marijana Herceg i naravno pratite me putem fb strane https://www.facebook.com/pages/Vas-stomatolog a uskoro će biti i naš sajt vasstomatolog.net.



Sunday, December 8, 2013

Kako se koristi zubni konac?

 

Ljuče me je pacijant pitao kako se koristi konac za zube pa kad sam već njemu objasnila da podelim to i sa vama.

Zašta je sve bitan konac i šta se sa njim uklanja?




Pravilnom upotrebom zubnog konca uklanja se plak i ostaci hrane sa onih mesta do kojih je teško ili nemoguće dopreti zubnom četkicom – ispod linije desni i između zuba.
Izuzetno je važno koristiti zubni konac svakodnevno, jer nagomilavanje dentalnog plaka dovodi do karijesa i oboljenja desni.
Dok ima članaka koji samo preporučuju upotrebu tečnosti za ispiranje zuba.








Kako bi upotreba dentalnog konca bila što efikasnija, koristite sledeću pravilnu tehniku:

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg će Vam pokazati šta da radite.
  • Otkinite dvadesetak centimetara dentalnog konca. Namotajte veći deo otkinutog konca oko svojih srednjih prstiju, ostavljajući 4-5 cm konca slobodno između prstiju. Ovaj deo konca koristite za čišćenje.
  • Držite konac palčevima i kažiprstima obe ruke i pažljivo ga unesite u međuzubni prostor, klizećim pokretima napred-nazad preko tačke kontakta dva susedna zuba.
  • Nežno prislonite konac uz bazu svakog zuba, zalazeći nešto ispod linije desni. Ne gurajte previše pod desni. Pažljivo dozirajte silu pritiska, kako biste izbegli povrede mekih tkiva oko vrata zuba. 




     
  • Istim klizećim pokretima napred-nazad, izvucite konac iz međuzubnog prostora, istim putem kojim ste ga uneli.
  • Kako u svakom međuzubnom prostoru postoje dve površine susednih zuba, ovaj postupak je potrebno izvesti dva puta za svaki međuzubni prostor, prislanjanjući konac prvo uz jedan, a potom uz drugi zub.
  • Za svako unošenje konca u međuzubni prostor koristite čist deo konca.
  • Ako Vam konac na nekoj površini zuba zapinje, obratite se stomatologu da otkloni prepreku. A prepreka moze biti loše postavljena plomba, protetska nadoknada ili zubni kamenac.



Eto toliko od mene ako ima još neka pitanja Vi nastavite da mi pišete a ja ću se potruditi da Vam pomognem.

Wednesday, December 4, 2013

Koja hrana i piće su dobri za vaše zube



Danas ću Vam pisati koja hrana i piće su dobra za vaše zube a koje ne. Inače ovo su moji omiljeni blogovi da pišem o hrani ....mmmm..
Pa da počnemo.

Hrana koja je dobra za vaše kosti i mišiće takođe je korisna za vaše zube kao i za vaše desni.
Na primer žitarice su bogate vitaminom B a naravno to ste i već znali da voće i povrće sadrzi vitamin C. Tako da vitamin B i vitamin C poprinose zdravim desnima. Pored toga posna mesa, ribe, i živina imaju dosta magnezijuma i obezbeđuju dovoljno magnezijuma i cinka vašim zubima. Pojedincima se upotreba zubnog konca preporučuje posle svakog obroka.



Zdrava hrana

Poznato je da određena hrana sprečava karijes. Fluor je primarni zaštitnik protiv zubnog karijesa. Fluorid čini da površina zuba bude otpornija na kiseline tokom procesa remineralizacije. Pojedini stomatolozi preporučuju pijenje fluorizovane vode, dok drugi smatraju da je upotreba zubne paste dovoljna. Mleko i sir su bogati kalcijumom i fosfatom i takođe mogu podstaći remineralizaciju.
Zato hrana povećava lučenje pljuvačke što s obzirom da pljuvačka sadrži puferske hemikalije, pomaže u stabilizaciji pH faktora na blizu 7 (neutralno) u usnoj duplji. Takođe hrana bogata vlaknima takođe može pomoći protok pljuvačke, a bogati zalogaji vlakana poput celera usmeravaju pljuvačku ka hrani zarobljenoj u jamama i pukotinama na zubnoj površini, na kojoj se javlja 80% ukupnog karijesa, kako bi razložila šećere, neutralisala kiselinu i remineralizovala zub na lako dostupnim površinama.
Zato žvakaća guma bez šećera podstiče lučenje pljuvačke, što pomaže čišćenje površine zuba.
Prema Svetskom udruženju stomatologa, ovo je najbolja hrana za zube:
  • Zeleni čaj sadrži polifenol antioksidantske sastojke koji smanjuju kamenac, karijes i bolesti desni. Zeleni čaj može ublažiti i zadah i ojačati zubnu gleđ zbog visokog sadržaja fluora.
  • Mlečni proizvodi su korisni zbog niskog nivoa kiseline, što smanjuje trošenje zuba. Takođe, mlečni proizvodi su bogati kalcijumom, osnovnim sastojkom zuba.
  • Sir sadrži kalcijum i fosfat, što pomaže očuvanju pH ravnoteže u usnoj duplji, čuva (i obnavlja) zubnu gleđ, luči pljuvačku i ubija bakterije koje izazivaju karijes i bolesti.
  • Voće kao što je jabuka, jagoda i kivi sadrže vitamin C. Taj vitamin se smatra elementom koji drži ćelije na okupu. Ako se taj vitamin zanemari, ćelije u desnima se mogu razbiti što će desni učiniti osetljivim i prijemčivim za bolesti.
  • Povrće: vitamin A koji se nalazi u bundevi, šargarepi, krompiru i brokolima, neophodan je za formiranje zubne gleđi. Krckavo povrće takođe može pomoći čišćenje desni.
  • Luk sadrži antibatkerijske sumporne sastojke. Testiranja su pokazala da luk ubija različite vrste bakterija, naročito kada se jede sirov.
  • Celer štiti zube tako što podstiče lučenje pljuvačke koja neutrališe kiselinu koja uzrokuje demineralizaciju i karijes. Takođe i masira desni.
  • Susam smanjuje kamenac i pomaže izgradnju zubne gleđi. Takođe sadrži mnogo kalcijuma.
  • Meso: govedina, piletina, ćuretina i jaja sadrže fosfor koji je, zajedno sa kalcijumom, jedan od dva najvažnija minerala za zube i kosti.
  • Voda čisti usnu duplju i podstiče lučenje pljuvačke koja smešta suštinske minerale u zube. Voda hidrira desni i spira deliće hrane sa zuba.
    Ovo nisam sve ni ja znala već sam malo preuzela iz literature.


Koja je štetna hrana?

 

Uobičajno je da šećer se uobičajeno dovodi u vezu sa zubnim karijesom. Ja sam kao mala obožavala da jedem šećer:)
I ostali ugljeni hidrati, naročito čips krompir mogu oštetiti zube, iako u manjoj meri (i posredno), jer se skrob prethodno pretvara u šećere pljuvačnom amilazom (pljuvačni enzim).Jesam vam rekla da ja obožavam čips...nisam...pa bolje da niste toliki zavisnik kao i ja...
Šećeri koji imaju viši indeks lepljivosti, kao što su npr. slatkiši od karamela, izazivaju više štete zubima od onih sa manjim indeksom lepljivosti, kao što su određene vrste čokolada ili većina voća.
Saharoza se najviše povezuje sa karijesom. Količina šećera koja se odjednom unese je manje važna od učestalosti konzumiranja hrane i pića bogatih šećerom. Što se šećer češće konzumira, to je veće vreme u kojem su zubi izloženi niskoj pH vrednosti, pri čemu dolazi do demineralizacije (ispod 5,5 za većinu ljudi).
 Stoga je važno da se što više smanji unos hrane i pića bogatih šećerom, tako da se zubima ostavi vremena da se oporave remineralizacijom i fluorom. Ograničenje u konzumiranju takve hrane je jedan način smanjenja pojave karijesa. Šećeri iz voća i voćnih sokova, npr. glukoza, fruktoza i maltoza u jednakoj meri uzrokuju pojavu karijesa.



Kiselina iz voćnog soka, sirće i sokovi snižavaju pH nivo u usnoj duplji što uzrokuje demineralizaciju gleđi. Ispijanje sokova poput voćnog soka od pomorandže ili kola tokom celog dana umnogome povećavaju rizik nastanka karijesa.
Drugi faktor koji značajno utiče na razvoj karijesa jeste lepljivost hrane. Određena hrana ili slatkiši se lepe za zube i smanjuju pH vrednost u usnoj duplji, naročito ako imaju puno šećera. Veoma je važno da se zubi čiste najmanje dvaput dnevno, poželjno četkicom i zubnom pastom, kako bi se uklonila sva hrana koja se eventualno zalepi za zube. Redovna upotreba zubnog konca i četkice uklanja i kamenac sa površine zuba.

Žvakaća guma pomaže čišćenje između i okolo zuba, uklanjajuću ostatke, ali pritom, kod zuba u lošem stanju, može oštetiti ili ukloniti labava punjenja. Žvakaće gume bez šećera koje sadrže ksilitol su zdrave za zube, ali samo kao dodatak četkici i koncu.




Vaš stomatolog dr Marijana Herceg i nastavite da me pratite i putem fb strane Vas stomatolog.



Tuesday, December 3, 2013

Neprijatan zadah iz usta

Neprijatan zadah iz usta ili halitosis



Ovu sam temu morala da napišem.
Da li Vam se dogodilo da dok sa nekim razgovarate da osetite neprijatan zadah iz njegovih usta. Meni se to stalno događa:(

Zadah iz usta je dah koji ima neprijatan miris. Ova pojava se stručno naziva halitosis. Neprijatan miris iz usta može se pojavljivati s vremena na vreme, a može biti i dugotrajan, u zavisnosti od njegovog uzroka. Milioni bakterija žive u ustima, posebno na zadnjoj strani jezika. Kod mnogih ljudi, oni su primarni uzroci zadaha. Usta su topla i vlažna, a to su idealni uslovi  za rast ovih bakterija. U većini slučajeva zadah je je uzrokovan nečim što se nalazi u ustima.







Neke vrste zadaha se smatraju normalnim. Oni obično nisu uzrokovani zdravstvenim problemima. Jedan takav primer je „jutarnji zadah.“ koji se pojavljuje zbog promena u ustima dok Vi spavate. Tokom dana, pljuvačka ispira usta i spira mirise ostataka hrane. Telo luči manje pljuvačke noću. Usta postaju suva i mrtve ćelije se lepe na jezik i unutrašnjost obraza. Bakterije koriste ove ćelije kao hranu, pri tome proizvodeći neprijatan miris.
  

Osim toga, zadah može biti izazvan i sledećim faktorima:
1. Loša oralna higijena – nedovoljno često ili nepravilno pranje zuba i čišćenje koncem  omogućava da komadići hrane ostanu u ustima
2. Infekcije u ustima -  bolesti desni
3. Respiratorne infekcije – infekcije grla, sinusa ili pluća
4. Spoljašnji agensi – crmi i beli luk, kafa, cigarete, alkohol
5. Suva usta (xerostomia) – uzrokovana problemima pljuvačnih žlezda, lekovima ili „disanjem na usta“
6. Sistemske bolesti – dijabetes, bolesti jetre, bolesti bubrega, pluća, sinusa, refluks
7. Psihijatrijske bolesti i druge bolesti – Neki ljudi veruju da imaju zadah iz usta, a drugi ga ne primećuju. To se zove „pseudohalitosis“.




Vi sami možda nećete osetiti da imate neprijata zadah iz usta. To je zato što su vaše mirisne ćelije  u nosu naviknute na ovakav miris. Ostali ljudi će primetiti i reagovati tako što će se povlačiti unazad dok sa njima razgovarate.



Stomatolog ili lekar mogu primetiti zadah prilikom posete zbog nekog drugog problema. Ponekad, miris zadaha pacijenta može ukazati na verovatni uzrok problema. Na primer, „voćni“  miris može biti znak nekontrolisanog dijabetesa. Miris nalik mirisu mokraće, naročito kod osobe koja je pod visokim rizikom od bolesti bubrega, može ukazati na zastoj u radu bubrega. 
Vaš stomatolog će ispitati vašu medicinsku istoriju, istražiti bolesti i lekove koji mogu uzrokovati suva usta i zadah. Takođe će vas pitati i o ishrani, navikama (pušenje, duvan za žvakanje) i bilo kojim drugim simptomima, kao i da li ste i kada ste primetili da imate zadah iz usta.

Vaš stomatolog će ispitati zube, desni, usta i pljuvačne žlezde, a zatim će Vas možda uputiti  lekaru neke druge specijalnosti. Možda ćete morati da uradite različite dijagnostičke testove ako lekar sumnja na infekciju pluća, dijabetes, bolesti bubrega, bolesti jetre ili neko drugo oboljenje. Vrsta testova zavisi na kakvo oboljenje se sumnja. Mogu vam zakazati krvne testove, testove urina, RTG grudnog koša ili sinusa, kao druge testove.


Koliko dugo traje zadah iz usta zavisi od njegovog uzroka. Na primer, kada je problem s lošom oralnom higijenom, njenim poboljšanjem automatski se popravlja i zadah već posle nekoliko dana. Bolesti desni će takođe brzo reagovati na odgovarajući stomatološki tretman. Zadah uzrokovan hroničnom upalom sinusa se često vraća zajedno sa upalom. Zadah koji je rezultat sistemskih bolesti može biti dugoročan problem, ali se može sprečiti praćenjem uputstava lekara što znači: Pranje zuba, jezika i desni nakon svakog obroka, korišćenje zubnog konca i tečnosti za ispiranje usta , redovne posete stomatologu (najmanje dva puta godišnje).

Takođe protiv lošeg zadaha se može boriti pijenjem puno vode svaki dan, koja će pomoći vašem telu da proizvodi više pljuvačke. I povremeno ispiranje usta vodom može ukloniti komadiće hrane
Ostali proizvodi koji Vam mogu pomoći da zadržite svež dah i spreče formiranje plaka su: žvake i bombone bez šećera (sugar-free), sveža šargarepa i celer



Lečenje zadaha zavisi od njegovog uzroka. Ako imate loš zadah uz raskliman zub ili bolne, otekle desni koje lako krvare, odmah se obratite stomatologu. Takođe, nazovite svog lekara ako imate zadah iz usta uz bilo koji od sledećih simptoma: groznica, bol u grlu, curenje iz nosa promenjene boje,  kašalj koji stvara šlajm. Takođe ukoliko nemate nijedan od ovih simptoma, a Vaš zadah se nastavlja usprkos dobroj ishrani i pravilnoj oralnoj higijeni, obratite se Vašem lekaru ili stomatologu. Zadah ponekad može biti znak zdravstvenih stanja koja zahtevaju hitno lečenje. Ako imate dijabetes, gastroezofagealnu refluksnu bolest ili hronične bolesti jetre ili bubrega, pitajte svog lekara šta zadah može značiti u Vašem slučaju.

Uh zamorih se koliko sam se raspisala, kako sam se počela možda bih i roman mogla da napišem:)

 Tu sam da se brinem o zdravlju vaših zuba Vaš stomatolog dr Marijana Herceg i vidimo se u ordinaciji!

Da li šumeći vitamini oštećuju zube?

 

Danas ću Vam pisati o šumećim tabletama i njihovom uticaju na zube.



Čitala sam da su rađena  ispitivanja  sa osam vrsta šumećih vitamina i pokazalo je da svi mogu da imaju korozivni uticaj na zube. Ako ih pijete nemojte odmah da perete zube, radije grickajte malo sira. Sad se i meni jede sir kad vidim ovu fotografiju:)








Belo vino i gazirani sokovi dokazano mogu da uzrokuju slabljenje zubne gleđi. U društvo korozivnih napitaka sada spadaju i šumeći vitamini. Istraživanje na Univerzitetu Helsinki pokazalo je da svih 8 ispitanih šumećih vitamina mogu da imaju korozivni učinak na zube. 
Ispiranjem minerala zubi postaju slabiji, porozniji i skloni oštećenjima. Tokom istraživanja zubi su bili natopljeni vitaminskim napicima 100 sati. Svi napici - čak i oni koji sadrže kalcijum - prouzrokoali su demineralizaciju.

Najrazorniji učinak imali su proizvodi vitamina C.
   

"Kad pijete napitke od istopljenih vitamina ne izlažete se tako dugo kao što je bilo u eksperimentu. Međutim, ako istopite jednu šumeću tabletu svaki dan verovatno je da će one oštetiti zube," kaže dr. Mervin Druian, portparol "British Dental Association". 
Naime, budući da je kritični pH zubne gleđi 5,5 svaka tečnost sa nižim nivoom pH može uzrokovati oštećenje zuba, posebno ako se uzima redovno i dugo. Problem je i što se ovakvi dodaci često uzimaju ujutro nakon doručka, a ljudi odmah nakon ispijanja peru zube koji su tad osetljiviji.

Nakon napitka sa tako niskim pH ne smeju se odmah prati zubi, jer se gleđ smekša celih sat nakon konzumacije.



Takođe unos alkoholnih i gaziranih pića se mora svesti na minimum a deci izbegavati davanje gaziranih sokova koje sam i ja kao mala obožavala ali nisam shvatala njihov štetan uticaj.


Pa da rezimiramo što se kaže:)

U hrani kao i piću mora se biti umeren. Mlečni proizvodi poput sira i mleka imaju alkalni pH, a sadrže i minerale. Zbog toga ih je dobro pojesti nakon kiselog napitka. Nadam se da sam Vas danas naučila nečim novim i da Vam je prijalo da pročitate ovaj blog.

 Nastavite da nas pratite a ja nastavljam da pišem i ako imate neku zanimljivu temu koju bih htela da pišem vi mi pošaljite:
Možete me pratiti i na moj fb strani Vas stomatolog. Ako želite možete lajkovati moju stranu i preporučiti vašim prijateljima.





Za sve što Vas zanima tu je Vaš stomatolog dr Marijana Herceg  koja misli na Vas i zdravlje vaših zuba.

Friday, November 29, 2013

Zašto i kada se vadi živac iz zuba





Danas ću pisati o vađenje živca uz pomoć endomotora iz krivih kanala zuba. Zubobolja nastaje onda kada se zubni živac, ili živac zuba, ili pulpa zuba, ili nerv, zapravo inficira karijesom koji je prošao sva druga tvrda zubna tkiva (gleđ i dentin, katkad i cement) i stigao do najranjivijeg mekog dela zuba, odnosno živca.

Na prikazanoj slici možete videti zube, način rada , čisćenje i punjene.




S obzirom da karijes predstavlja infektivni proces koji se dešava u zubu, onda i sam živac, odnosno meko tkivo središta zuba (vezivno tkivo, krvni sudovi, nerv) na infekciju reaguju braneći se. Odbrana od infekcije u zdravog čoveka se ogleda u čuvena četiri latinska pojma tumor, rubor, calor, dolor narodski rečeno dolazi do otoka, crvenila, povećanja temperature i bola, a kad se to desi u zubu gde je inficirano meko tkivo okruženo tvrdim zidovima pritisak na nerv u tom trenutku se može uporediti sa pritiskom dobro promućkanog gaziranog pića na čep i sve dok čep ne popusti i dok infekcija u živcu ne nađe put da izađe, bolovi su upravo poslovični ili nesnosni.
Ponekad su toliko jaki bolovi da su neizdrljivi i da Vam dodje da  sami izvadite zub.


Tada postoje dva načina da se od bola odbranite.



Prvi i preporučeni je da posetite stomatologa da zub otvori i pritisak smanji, a u daljem postupku i živac izvadi, a drugi način koji ne preporučujemo je da čekate da se smiri. Možda prvi put i hoće možda i drugi i treći, ali samo privremeno, popićete antibiotik, anelgetik i pomislićete da ste se izlečili. Zapravo ste sebi učinili medveđu uslugu, infekcija je našla put, organizam je pronašao način da pritisak smanji…

Kompletan proces je napustio zub, preselio se ali u mnogo dublje strukture, u vilične kosti. Šanse da takav zub sačuvate u glavi su upravo opale za 50%, ako budete čekali i da ceo proces napusti i vilične kosti i da Vi ozbiljno oteknete, tad već možete da počnete da razmišljate o implantu.  Vaš stomatolog će Vam preporučiti ako ima potrebe.





 
Takođe, opisana tehnika može biti bitno drugačija.

Kolega kojem je endodoncija uža specijalnost reče  da koristi mašinske proširivače dok ja to radim polako i bez žurbe.
Sama procedura podrazumeva menjanje kompleta instrumenata – pre i posle otvaranja komore živca, a priča o tome čime se kanalići ispiraju, pune, ovo i ono je praktično za još jedan blog…
Osim ovoga – opisano je vađenje živca “naživo”, a može i “namrtvo” :). Ovo podrazumeva da se prvo stavi “otrov”, pa se kasnije radi na sličan način kako je ovde opisano…
Drugim rečima, ovo shvatite samo kao VRLO jednostavan opis; no, vađenje živca se u većini slučajeva završava dobro, sa dobrom procenom.
Mnogima sada ce ovo delovati kao stršno i bolno medjutim vadjenje živca za nas stomatologe je rutinski posao.

Zato da sve ovo ne bih radili bolje Vam je da preventivno dolazite kod stomatologa a ne u poslednji čas. Inače meni je vadjenje živaca omiljeni deo...Ako Vas još nešto zanima Vi slobodno pitajte a ja kad budem imala vremena ću Vam odgovoriti.

Pozdrav Vaš stomatolog dr Marijana Herceg i nastavite da me pratite putem fb mreze na strani Vas stomatolog.





Thursday, November 28, 2013

P A R O D O N T O P A T I J A





PARODONTOPATIJA je posle karijesa, najrasprostranjenija bolest savremenog doba.

To je oboljenje potpornog aparata zuba, hroničnog karaktera, bez burnih kliničkih simptoma, koje vremenom dovodi do klimanja i gubitka zuba.

Parodoncijum čine: desni, koren zuba, korijenski ligamenti i okolna kost. 








UZROCI PARODONTOPATIJE

   Uzrok paradontopatije su meke (plak) i tvrde naslage (kamenac). PLAK počinje da se stvara već nekoliko minuta posle pranja zuba. On nastaje i kada se ne unosi hrana a ne samo za vreme jela. Osnovnu strukturu dentalnog plaka čine BAKTERIJE. Njih ima oko 220 biliona u jednom gramu plaka. Kada se poslije dužeg ne pranja zuba u plak useli kalcijum iz pljuvačke, nastaje KAMENAC. Bakterije iz plaka i kamenca, vremenom postepeno degradiraju desni, korijenske ligamente (koji učvršćuju zub u čašici) i samu kost.


Destrukcija vremenom napreduje, zubi počinju da se klimaju i vremenom ispadaju. Dakle, važno je zapamtiti, da i zub bez karijesa, može se vremenom rasklatiti i na kraju ispasti. Pored kamenca, postoje i drugi faktori koji mogu dovesti do ovog oboljenja: nepravilan položaj i nepravilan oblik zuba, neadekvatne plombe i protetski radovi, žvakanje samo jednom stranom vilice, korišćenje meke hrane, nasleđe i sl. 







 
KLINIČKA SLIKA PARODONTOPATIJE 

   Parodontopatija počinje upalom desni koje postaju blago crvene, malo uvećane i blago krvare pri pranju zuba. Krv ili sukrvica se mogu javiti i pri žvakanju tvrđe hrane. Proces vremenom napreduje i dolazi do ogolićavanja vratova zuba tj.povlačenja desni. Zubi izgledaju kao da su porasli u dužinu. Važno je napomenuti da pored spuštanja desni, spušta se (atrofira) i vilična kost. Zbog odvajanja desni od zuba, između desni i zuba se javlja prazan prostor koji se naziva džep (parodontalni džep). 
On se često upali pa nastaju jaki bolovi. Inače, parodontopatija nije praćena bolovima. Bakterije vremenom pojačavaju delovanje pa atrofija desni, ligamenata i kosti napreduje. Zubi se sada klate u većem stepenu, dolazi do pomijeranja zuba (migracije), kao i do isplivavanja iz vilice. 
U krajnjem stadijumu zubi počinju da ispadaju ili sami od sebe ili pri jelu ili nekom drugom nadražaju. Ono što treba znati je da bolest traje dugo, da povremeno nastaju poboljšanja (ali ne i spontano izlječenje ), i da će se bolest nastaviti ako se ne preduzmu adekvatne terapijske mere. 









KAKO SPREČITI I LEČITI PARODONTOPATIJU


   Najvažnija stvar u lečenju parodontopatije je blagovremeno otkrivanje i delovanje na nju. Pored genetskih predispozicija, gingivitis, kao početnu fazu, idealno bi bilo prepoznati i lečiti, jer je to period kada se najviše može uticati na razvoj paradontopatije. Uklanjanjem naslaga i ostataka hrane sa zuba, dobrom oralnom higijenom i redovnim kontrolama, parodontopatija se moze spriječiti, ako je u početnoj fazi i zaustaviti. Za uklanjanje mekih naslaga dovoljno je redovno prati zube četkicom, korisiti konac i rastvore za ispiranje usta. Pored mekih, uzročnici ovog oboljenja su i čvrste naslage (kamenac, konkrementi, pigmentacije). Stomatološkom intervencijom ultrazvučnim aparatom, uklanjaju se čvrste naslage i taj postupak bi se trebao ponavljati na svakih 3 do 6 mjeseci.

   U slučaju oboljenja u poodmakloj fazi, gdje se dijagnostikuju parodontalni dzepovi, terapija je komplikovanija, duze traje, a uspeh nešto manje zagarantovan. Kod plićih dzepova dovoljna je kiretaža i ispiranje radi uklanjanja subgingivalnih (ispod nivoa desni) konkremenata, bakterija i mikroorganizama nastanjenih u dzepu. Intervencija se obavlja u lokalnoj anesteziji. 

Nakon kiretaže uvodi se stroga oralna higijena kako bi se parodontopatija zaustavila. Po potrebi kiretaža se ponavlja. Ako je parodontopatija vec u terminalnom stadijumu kada postoje duboki inficirani dzepovi i gubitak velike količine kosti, jedino rješenje je ''režanj'' operacija kojom se uklanjaju fibrozno tkivo i konkrementi sa mekih i tvrdih zubnih tkiva, a potom ugrađuje potrebna količina vestacke kosti. 


   Nakon hiruške intervencije, dalja terapija je ispravljanje međuzubnih odnosa (ako su narušeni), jer je to takođe jedan od faktora u nastanku parodontopatije. U slučaju teskobe problem je onemogućeno samočišćenje, a kod rastresitog zubnog niza, u slučaju loše oralne higijene, zubne naslage formiraju se cirkularno, I brže dovode do razaranja potpornog aparata zuba. Takve anomalije se mogu ispraviti protetski (brušenjem) ili ortodontski (postavljanjem fiksnog ortodontkog aparata). Najčešće se vrši brušenje takvih zuba, pogotovo kod izraženijeg oboljenja, jer ortodontsko pomeranje zuba zahteva i određenu količinu kosti, koja je oskudna.

   Poslednja faza terapije, bez koje bi sav prethodni trud i pacijenta i terapeuta bio uzaludan je primena mera koje ce održati postignuto stanje. U te mere spadaju redovni kontrolni pregledi koji su u početku na mesečnom nivou, a kasnije na dva do tri meseca, konstantna motivacija pacijenta za održavanje oralne higijene i uklanjanje eventualnih recidiva.


 Najvažnije je da se pacijent strogo pridržava datih uputstava najmanje godinu dana, kada su recidivi najcesci. Ako se i pojave, jedino se mogu uočiti na redovnim kontrolama , a kad ih pacijent uoči, tada je već kasno i cela terapija bi morala ispočetka da se sprovodi.

 Na kraju, preko je potrebno podizanje svesti pacijenata i podsticanje na prevenciju parodontopatije jer smo najčešće sami krivci za njeno nastajanje. Zato na vreme vodite racuna o svojim zubima i redovno posećujte vašeg stomatologa. Takodje možete nas pratiti i na fb a zakazivanje za prijem u ordinaciju putem mobilnog telefona.



Da li znate šta je Bruksizam?



Bruksizam je škrgutanje ili stiskanje zuba , često nesvesno. Neki ljudi škrgucu zubima samo tokom spavanja , ova pojava se naziva noćni bruksizam. Drugi škrgucu zubima u toku dana. Vrlo često u toku situacija koje ih čine napetim ili nervoznim ljudi koji boluju od ozbiljnog oblika bruksizma mogu oštetiti zubne ispune ili prouzrokovati drugi vid zubnog oštećenja.
Ozbiljan oblik bruksizma se smatra odgovornim za neke slučajeve temporomandibularne disfunkcije , misterioznih jutarnjih glavobolja i neobjasnjivih facijalnih bolova.
                





Bruksizam moze imati nekoliko psiholoskih i fizickih uzroka. U mnogim slucajevima dovodi se u vezu sa stresom. Takodje moze biti reakcija na teskobu ili nepravilan zagrizaj. Ponekad se bruksizam moze pojaviti kao komplikacija ozbiljnog oštećenja mozga ili kao simptom izvesnog retkog neuro-misičnog oboljenja. Bruksizam moze biti neuobičajna propratna pojava nekih lekova tipa antidepresiva.




Simptomi bruksizma :
  • Ritmi;ne kontrakcije viličnih miića
  • Škrgutanje noću to može ometati san onoga ko deli sobu sa onim ko škrguće
  • Dosadna jutarnja glavobolja
  • Napeti i bolni vilični mišići , pogotovu ujutru
  • Hronični facijalni bol
  • Oštećeni zubi , ispuni , povredjene desni






Dijagnoza bruksizma



Vaš stomatolog će Vas pitati o Vašim trenutnim problemima, o Vašem dentalnom zdravlju i o lekovima koje koristite. Stomatologa e interesovati da li redovno pijete alkoholna pića ili kofein , zato što se čini da obe ove hemikalije povećavaju sklonost ka bruksizmu. Ako delite sa nekim spavaću sobu , stomatologa će interesovati da pita tu osobu o vašim navikama tokom spavanja , posebno o neuobičajnim škrgutavim zvucima tokom noci. Vaš stomatolog će Vas pregledati , posebno posvećujuci pažnju vašim ustima i vilici. Tokom ovog pregleda Vaš stomatolog će proveriti osetljivost viličnih mišica kao i bilo koju očiglednu dentalnu nepravilnost , kao npr. slomljen zub , zub koji nedostaje ili teškobu.
Ako stomatolog posumnja da imate bruksizam koji je u vezi sa dentalnim problemima on može izvesti detaljnu procenu dentalnog stanja.Pored proveravanja vašeg zagrizaja , stomatolog ce pregledati Vaše zube i desni da utvrdi štetu načinjenu bruksizmom , takodje će napraviti i par rendgenskih snimaka.

Ako Vaše dete škrguce zubima ili stiska vilicu , porazgovarajte o ovom problemu sa vašim  stomatologom , iako mnoga deca na kraju prerastu bruksizam , čak i kratkotrajno škrgutanje zubima može naneti štetu stalnim zubima Vašeg deteta.












Trajanje bruksizma



Od sve dece koja škrgucu zubima izmedju 3 – 10 godine , vise od pola ce spontano prestati do 13 godine.
Kod tinejdzera i odraslih , trajanje bruksizma zavisi od njegovog uzroka npr. Bruksizam može trajati mnogo godina ako je prouzrokovan stresnom životnom situacijom koja nije rešiva. Ako je bruksizam prouzrokovan dentalnim problemima prestaće kada se zubi saniraju i isprave.

Prevencija bruksizma



Ako je Vaš bruksizam posledica stresa , trebalo bi da potrazite profesionalnu pomoc , koristite metode koje će vam pomoci da naucite kako da se opustite. Takodje , smanjite unos stimulansa kao sto su : cigarete i kofein.
I kod dece i kod odraslih oštećenje zuba prouzrokovano bruksizmom moze biti sprečeno nošenjem zaštitnih folija koje se nose noću i sprečavaju škrgutanje zubima.



Terapija bruksizma zavisi od njegovog uzroka :

  • Folija za bruksizamFolija za bruksizam

  • Stres — Ukoliko je bruksizam stresom izazvan , Vaš stomatolog ili Vas doktor vam može preporučiti profesionalno savetovaliste , psihoterapiju ili druge načine koji bi vam pomogli da se opustite. Takodje Vam mogu prepisati lekove za opuštanje mišica , da bi Vam privremeno olakšali spazam  stisnute i premorene vilice.
  • Dentalni problemi – Ako je Vaš bruksizam posledica problema sa zubima, Vaš stomatolog ce ga najverovatnije lečiti konzervativnom terapijom. Kod ozbiljnih slucajeva stomatolog treba da koristi krunice ili inleje da bi u potpunosti rekonstruisao izgrižene površine  zuba.
  • Povreda mozga ili neuro - muskularno oboljenje – Vaš bruksizam može biti vrlo težak za lečenje , ako imate ove medicinske probleme. Vaš oralni hirurg vam moze dati injekcije botulinum toksina ako osnovna terapija zakaže(danas je ovaj vid terapije zastupljen u razvijenijim zemljama).
  • Lekovi — ako je Vaš bruksizam posledica uzimanja antidepresiva doktor Vam može prepisati novi lek ili  dati lek koji ce sprečiti posledice tog prvog leka.




Čak i bez specijalne terapije više od pola dece koja pate od bruksizma prestaju sa škrgutanjem do 13 godine. Dok vaše dete samo od sebe ne prestane sa škrgutanjem , vaš stomatolog može dati vašem detetu zaštitnu foliju da bi sprečio moguća oštećenja zuba. Zaštitna folija je efikasna kod većine dece , koja je koriste kako je propisano. Kod tinejdzera i odraslih izgledi za ozdravljenje su odlični ako se bruksizam leči pravilno. Čak i ako sve ostale terapije ne uspeju injekcije botulinum toksina mogu da privremeno zaustave bruksizam pacijenata.


Pozovite Vaseg stomatologa ili doktora ako uočite simptome bruksizma ili ako Vam je rečeno da škrgućete zubima.
Takodje zakazite kod stomatologa ako ste slomili zub, ako Vam je ispala plomba ili primetite da su vam zubi izrazito rasklaćeni.


Vaš stomatolog dr Marijana Herceg 

Wednesday, November 27, 2013

Fobija od zubara






Fobija od zubara- odontofobija

Nekada je stvarno bilo ovako. Medjutim i danas ljudi imaju strah od stomatologa. Verujte nam i pruzite šansu.

Nemali broj ljudi veoma se plaši odlaska zubaru, i to u tolikoj meri da će radije trpeti bol i rizikovati komplikacije nego da sedne u zubarsku stolicu i dopusti bušilici da im se približi. Jedan deo tih ljudi čak ima i fobiju od zubara (odontofobiju). Srećom, to stanje nije nemoguće prevazići. 

Koji su simptomi odontofobije?


Skoro panično stanje javlja se odmah nakon ulaska u ordinaciju - znojenje, lupanje srca, nekad i gubitak svesti. Taj strah najčešće potiče od neprijatnog iskustva iz detinjstva i/ili od nimalo prijatnijeg osećanja da se popravljanjem zuba zadire u veoma intimnu oblast. Sad, zubi pre ili kasnije moraju da se poprave - bolje pre, jer kasnije bude bolnije, i manje je moguće popraviti. Evo nekih trikova koji vam mogu pomoći da se izborite sa strahom odzubara.
Za početak, dobra je ideja da odaberete zubara po preporuci, dakle, nekog s kime je osoba kojoj verujete imala dobra iskustva. Pre nego što sednete u zubarsku stolicu recite zubaru za svoje stanje.

Obično se preporučuje da se posete zubaru zakazuju za oko tri sata posle podne, jer je tada osetljivost na bol najmanja. Međutim, ako se baš jako bojite zubara, najbolje je da zakažete za što ranije ujutru, jer ćete tako imati manje vremena da razmišljate o tome koliko se bojite. 

Pokušajte da se dogovorite sa zubarom da vam u početku ne popravlja zube duže od 15 minuta ili od pola sata. Takođe, pokušajte da se dogovorite o nekom znaku koji mu možete dati kad bol postane preveliki, kako bi prekinuo, a vi se malo odmorili. 




Za ovakve situacije malčice razmazite sebe - posle svake posete zubaru koju ste "preživeli", nagradite sebe nekom sitnicom (nemojte baš slatkišima!). Ukoliko znate da vas posle toga čeka nešto lepo, biće vam lakše da izdržite.
Zato ponavljam idite redovno kod stomatologa i necete imati razloga za stah i paniku:)

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg   i naravno pratite me putem mog fb profila  https://www.facebook.com/pages/Vas-stomatolog/511843055579076?ref=hl









Da li ukrasavati zub cirkonima?





Zubni nakit – cirkoni, diskretno će zasvetlucati pri svakom Vašem osmehu i, nema sumnje, ostaviti utisak na okolinu.

Ukrašavanje zuba cirkonima je potpuno neškodljivo i bezbolno i ne oštećuje strukturu zuba. Ugradnja zubnog nakita zapravo i nije klasična ugradnja, već vrsta pričvršćavanja cirkona za zube. Cirkon sa zuba može da se ukloni u svakom trenutku.

Zubni nakit čine kristalići različitih boja i oblika koji se lepe na površinu zuba potpuno neinvazivnom tehnikom, bez brušenja i potpuno bezbolno.
Na zubima mogu stajati i do nekoliko godina, a ukoliko želite da ih skinete ili promenite vrlo se jednostavno skidaju ne ostavljajući nikakav trag na zubu. Obično se stavljaju na prednje gornje zube (2,3), a njihovo postavljanje gotovo je u svega 15 minuta.


Takodje postoji mogucnost ugradnje na prirodnim i veštačkim zubima.
Jedan od velikih hitova u ukrašavanju tela već par godina je zubni nakit koji naglašava blistavost i lepotu osmeha te naravno same zube, a postao je i vrlo popularan među mnogim slavnim osobama.

Iako se na prvi pogled čini kao nešto novo, upućenijima u povesne zanimljivosti poznato je da su čak i stare civilizacije rado ukrašavale svoje zube te su tako npr. stari Egipćani u svoje zubne proteze stavljali razne ukrasne detalje od žada.

Ne čekajte mnogo već dočekajte drage dame Novu godinu sa predivnim cirkonom na vašem zubu.
Ako Vas još nešto zanima ne ustručavajte se već me pitajte.

Pozdrav Vaš stomatolog dr Marijana Herceg