Prirodna hrana za zdrave i lepe zube

Bakterije u ustima obožavaju se hrane slatkišima, a fermentacija slatkih stvari u kiselinu koja izjeda zubnu caklinu dovodi od kvarenja zuba i nastanka ružnih mrlja.

Namirnice prepune škroba također deluju na sličan način, jer enzimi u slini razgrađuju škrob na kiselinu koja proizvodi jednostavne šećere. Međutim, umjesto pranja zubi nakon svakog obroka kako biste izbegli kvarenje i oštećenje zubne cakline, posegnite za određenim namirnicama koje stvarno čine čuda za zube i daju belji i lepši osmijeh.

Mrkva

 

Čvrsta i hrskava hrana poput sirove mrkve natjerat vas da više žvačete nego što biste žvakali jesti mekšu hranu, a upravo je to dobra stvar. Naime, žvakanje stimulira proizvodnju sline koja neutralizira kiselinu i enzime u ustima koji mogu uništiti caklinu.

Karfiol

 

Slično kao i mrkva, ovo povrće također ima funkciju kojom štiti zubnu caklinu kada se jede sirov. Osim toga karfiol, kao srodno povrće poput brokule, kupusa i kelja sadrži glukosinolate – spoj sumpora i dušika koji smanjuju šansu obolijevanja od tumora usta i probavnog sustava.

Sir

 

Tokom godina kiselina polako ali sigurno nagriza zubnu caklinu. No kalcij i fosfor, minerali koje sadrži sir i tofu sprječavaju propadanje zuba. Korisno je redovito unositi ove minerale jer obnavljaju zubnu caklinu.

Losos

 

Losos je odličan izvor fosfora koji jača zubnu caklinu pa tako u svega tri grama lososa ima čak 315 mg tog korisnog minerala. Čista i neoštećena caklinu zuba čini zdravijim i beljim jer sprečava da se tamna dentina u središtu zuba vidi. Osim toga, masna riba također je odličan izvor vitamina D te potiče apsorpciju kalcija.

Spanać

 

Naravno, prilično je nezgodno kada komadići špinata zapnu među zube, ali taj se rizik isplati. Tamno lisnato povrće poput špinata, salate i blitve jedan je od najboljih izvora magnezija koji je presudan za zdravu zubnu caklinu. Pola šalice tog povrća sadri čak 78 mg magnezija.

Jabuke

 

Gruba tekstura ovog voća prepunog vlakana ima odličnu funkciju “pranja” zubnog plaka i desni. Jabuka srednje veličine sadrži oko četiri grama vlakana, što je čini jednim od najboljih izvora vlakana, a primjerice banane, naranče i trešnje u istoj količini sadrže dvostruko manje vlakana. Osim toga, kiselina koja se nalazi u jabukama može i posvetliti boju zuba i apsorbirati površinske mrlje.

Jagode

 

Iako bobičasto voće vrlo lako sve oboji, činjenica je da askorbinska kiselina u plodu može imati blagu mogućnost izbeljivanja. Jagode su također prepune polifenola koji sprečavaju nastanak i razvoj bakterija. No nakon konzumacije bilo kakvog voća ili kisele hrane svakako treba oprati zube.

Saveti za lepe zube

Čak i ako redovno radite sve ove stvari, neke navike mogu sprečiti u izbeljivanju zuba i da vas udalje od blistavog osmijeha. Kako bi vam zubi imali adekvatnu belinu kakvu vi želite, morate biti oprezni i izbegavati određne proizvode.

Kofein i tanin

 

Dobro je poznato da pića bogata taninom kao što je crveno vino i kofein u kavi, uzrokuju tamne fleke po zubima. Posebno problematičan je crni čaj čije se čestice tanina jako teško uklanjaju sa zuba. Zato, ako želite uživati ​​u jutarnjem čaju, bolje birajte zeleni, koji dodatno izbjeljuje zube.

Gazirana pića

 

Slatka gazirana pića su puna šećera koji može uzrokovati karijes. Ali takvi napici, posebno žestoki ili oni s flourescentna bojama sadrže veliku količinu kiseline koje požutuju vaše zube, ako ih često konzumirate.

Tvrdi slatkiši

 

Ako želite imati zdrave i bele zube, onda morate odustati od sitnih slatkiša kao što su bomboni i lizalice. Ovakvi proizvodi su puni šećera koji uništavaju zube. Ali, s obzirom na to što ih morate dugo držati u ustima dodatno oštećujete usnu šupljinu.

Sosevi

 

Žute fleke po zubima su posljedica i pretjeranog uživanja u dodacima za prehranu, kao što je kečap, balsamico ili kineske baze na soji. Zube požućuje i činjenica da volite začinjenu hranu.

Boje od voća i povrća

 

Neke vrste voća i povrća, kao što je borovnica sadrže jako puno polifenola koji štite tijelo od brojnih bolesti, ali i menja boju vaših zubi. Dodatnu šetu za zube može napraviti činjenica ako poslije obroka odmah operete zube. Bolje pričekajte bar pola sata i dopustite žlijezdi i sluznici da završe svoj ​​posao i da razgrade bakterije i kiseline u ustima, pa onda možete slobodno oprati zube.

Uzroci preosetljivosti zuba i lečenje

 

 

Preosetljivost zuba predstavlja pojavu oštrog, kratkotrajnog bola koji se javlja uslijed temperaturnih, dodirnih, kemijskih i sličnih nadražaja.Kako možemo spriječiti ovu pojavu?

Grubo pranje zuba

 

Ponekad do preosetljivosti dolazi zbog pregrubog pranja zuba ili korištenja neodgovarajuće četkice. Agresivnim četkanjem nanosite bol desnima koje mogu početi da se povlače. Kada se zaštitni sloj cakline uništi ili se granica desni povuče, zubno tkivo ispod cakline (dentin) postaje mekano i ogoljeno. Denitn se nadovezuje na živčanu unutrašnjost zuba, pa ako je ona nezaštićena, osjećamo bol jer je živac podložniji utjecajima. Najjednostavnije rješenje bi bila promjena četkice i nježniji pokreti.

Kisela hrana i sokovi

 

Kombinacije kiselih sastojaka iz hrane i pića, kao i šećera, oštećuju caklinu ili zubno tkivo koje se nalazi ispod nje. Kada je caklina oštećena, bakterije, koje se hrane šećerima iz hrane, lakše prodiru do zuba i uzrokuju štetu. Ako su putevi do živaca slobodni, bol vam mogu nanijeti i kiseli krastavac, rajčica, limun, pa čak i kivi. Rešite problem jednostavno: jedite hranu koja vam ne zadaje bol!

Izbeljivanje zuba

Iako svi žudimo za bisernim zubima, proces dugotrajnog izbeljivanja može ostaviti posljedice. Pasta za izbjeljivanje koja se bazira na peroksidu može, također, uzrokovati preteranu osjetljivost zuba. Čuvajte boju svojih zuba tako što nećete pušiti cigarete, pretjerano konzumirati gazirana pića, kave i čajeve. Perite ih nakon svakog obroka.

Periodontalne bolesti

 

Koren zuba sadrži stotine sićušnih cjevčica koje vode do živčanih završetaka zuba. Korijen zuba se skriva duboko ispod zaštitnog sloja tkiva desni, pa ako imate neku periodontalni bolest, desni će se povlačiti dalje od zuba i korijen učiniti ranjivim. Redovna oralna higijena uključuje četkanje zubi najmanje dva puta dnevno, čišćenje zubnim koncem, uporabu interdentalne četkice i redovite posjete stomatologu.

Mlečni zubi kod dece

Mlečni zubi kod dece traže bolje održavanje za kasniji izgled zuba i zdravlju usta.
Privilegija svih je da imaju lepe zube i savršene ali za njih smo zaduženi mi sami.
Zbog problema sa zdravljem, često imamo probleme i sa desnima i sa zubima. Još od malena treba da vodimo računa o svom detetu i hranu koju unosi. Naročito je bitno da je hrana usitnjena da bi dete imalo lakše varenje a to je period kada kreću mlečni zubi.

Zato je bitno u tom periodu voditi više računa kod dece nego kod odraslih. Jer ako u mladosti vodimo više računa, kasnije je ćemo imati zdravije zube. Ako ne vodim o računa može doći do pojave karijesa, paradoncije a samim tim i do gubitka zuba. Zapaljenje desni su dosta rasprostranjene kod dece a takodje i povrede vilice.

Traume u detinstvu mogu dovesti do ozbiljnijih posledica kasnije. Oni sudjeluju i u fonaciji i omogućuju pravilan govor te utiču i na estetski izgled lica. Zdravi zubi pridonose zdravlju, lepoti i samopouzdanju vašeg deteta, ali i smanjuju potrebu za skupim konzervativnim i protetskim zahvatima u budućnosti.
Od malena naučite dete da vodite kod vašeg stomatologa.

Šta su preventivne mere?

Obično su jednostavne preventivne mere i najbolje. Kao što sam napisala higijena kreće još od malena, vrtićima i školama. Naročito je bitno da trudnice tokom svoje trudnoće vode računa o svojim zubima kao i zubima svoje dece. Bitno je za dete da mu se ne daju razni slatkiši, grickalice izmedju obroka. Trudite se da umesto slatkiša bude voće. Navike koje tada stekne dete biće i u kasnijem periodu.

Zbog čega su bitni mlečni zubi?

Mlečni zubi su vrlo bitni jer na njihovo mesto treba da se smeste stalni zubi koji utiču na stalne zube. Mlečne zube treba sačuvati što duže i svaki karijes opravljati.Pravilna oralna higijena te zdrava i raznolika prehrana preduslov su za zdrave zube. Loše održavanje higijene može doći do gingivitisa. Obično desni krvare a ako se ne spreče u mladosti, kasnije dolazi do paradontoptije-tj. Ispadanju zuba.

Kada se stvaraju mlečni zubi?

Mlečni zubi nastaju u prve tri godine života i ima ih ukupno dvanaest. Kod beba to je period od šestog do osmog meseca. Dešavalo se da neke bebe dobiju zube i sa osamnaest meseci. Ovo ne treba da vas brine jer imam veze i sa nasledstvom.

Kod bebe prvo niču dva središnja donja sekutića a potom i gornje jedinice.
Zato, dragi roditelji, vodite brigu o zubima svojih mališana, idite s njima na redovne kontrole kod vašeg stomatologa i omogućite da i vaše dete ima srećan osmeh i zdrave zube.

Plombiranje zuba tokom trudnoće

Plombiranje zuba tokom trudnoće

Plombiranje zuba tokom prva tri meseca trudnoće može da ugrozi plod – dolazi do rascepa usne i nepca, otkrivaju norveški naučnici.

Trudnice koje imaju stomatološki problem u prvom tromesečju mogu roditi dete sa rascepom usne i nepca, pokazalo je posljednje istraživanje norveških naučnika.
Tokom prva tri meseca trudnoće, tačnije od šeste do desete nedelje razvijaju se mozak i centralni nervni sistem.

Taj period razvoja ploda naziva se organogeneza. Kako bi se izbegao rizik od nastanka bilo kakvog urođenog deformiteta, lekari uvek preporučuju ozbiljnije medicinske intervencije i lečenje tek nakon ovog perioda, posle navršenog trećeg meseca trudnoće.

Popravke zuba i plombiranje mogu dovesti do pojave cheiloschisis ili palatoschisis tj. nepotpunog razvoja gornje usne i nepca, deformiteta poznatog u narodu kao rascep usne koji se manifestuje nezatvaranjem kože gornje usne i nepotpunog razvoja gornje vilice, koji tokom intrauterinog razvoja treba da se završe do kraja trećeg meseca.

Lekari tvrde da obične srebrne plombe postavljene u zub majke sadrže određenu količinu žive, tačnije oko 52% žive u jednoj plombi, te da se vremenom živa otpušta u organizam majke i tako dolazi do placente i do ploda. Alamgamske plombe pak sadrže mnogo manju količinu žive, ali je ipak sadrže
Doktor Susan London, koja je vodila tim naučnika tog istraživanja u Norveškoj, ukazala je na to da se o oralnom zdravlju mora misliti pre planiranog perioda trudnoće, te svoje zube uvek negovati i lečiti redovnim pregledima kod vašeg stomatologa.

Problemi sa zubima često se javljaju tek u periodu trudnoće, zbog hormonalnih promjena u organizmu trudnice i povećanoj potrošnji kalcijuma koji je potreban fetusu za normalan razvoj. U tom slučaju intervencije stomatologa treba odložiti za drugo tromesečje trudnoće.
Studija je obuhvatila oko 570 novorođenčadi koja su rođena sa rascepom usne i nepca, a za koje se pokazalo da su njihove majke imale u kritičnom period lečile i plombirale.

Lekari tvrde da obične srebrne plombe postavljene u zub majke sadrže određenu količinu žive, tačnije oko 52% žive u jednoj plombi, te da se vremenom živa otpušta u organizam majke i tako dolazi do placente i do ploda. Alamgamske plombe pak sadrže mnogo manju količinu žive, ali je ipak sadrže.
Iako ovakva studija zahteva još mnogo istraživanja i podataka, doktor London je sigurna u podatke koje je do sada obradila.

Ona je savetovala žene koje planiraju trudnoću da brigu o zubima vode svakodnevno i da sve probleme koje eventualno imaju reše pre trudnoće ili da popravku i plombiranje zuba odlože za period u kom će takva intervencija biti najmanje štetna za plod.

U svakom slučaju, naglašava London, svaka trudnica obavezno u vezi toga mora da se konsultuje sa svojim lekarom-ginekologom.

Saznajte zbog čega nastaje neprijatan zadah

Saznajte zbog čega nastaje neprijatan zadah

Neprijatan zadah iz usta je uglavnom posledica nemara, a ređe je u pitanju neka bolest. Kad kažemo nemara mislimo na lošu ishranu, pokvarene zube ili nehigijenu usta, što su i glavni razlozi pojave neprijatnog zadaha.
Neprijatan zadah iz usta predstavlja nelagodnost za okolinu, odnosno ljude sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu i oni počinju takve osobe da izbegavaju. Ponekad osobe koje imaju neprijatan zadah toga nisu ni svesne ili prosto ne vode dovoljno računa o sebi.

Zašto se javlja neprijatan zadah?

Neprijatan zadah se može javiti u slučaju nepravilne ishrane, gde dominira meso i druga teška hrana, a manjka voće i povrće. U ustima inače posle svakog jela ostaju sitni komadići hrane, koje bakterije razlažu. Sam taj proces proizvodi neprijatan miris.
Zato je važna higijena usta i zuba.
Najbolje je posle svakog jela oprati zube ili bar dva puta dnevno. Između zuba ostaju sitni komadići hrane i oni mogu da stvaraju probleme.
U slučaju neprijatnog zadaha, sasvim je moguće da postoji zub ili više zuba koji imaju karijes i koje treba popraviti. Ako osetite bol posetite vašeg stomatologa.
Ukoliko postoji sekrecija iz gornjih respiratornih puteva, moguće je da ona izaziva neprijatan miris, te da je povezana sa gljivičnom ili bakterijskom infekcijom.

Kako se rešiti neprijatnog zadaha iz usta ?

Održavanje oralne higijene svakako znači zdraviji i svežiji dah. Pranje zuba posle svakog obroka je poželjno, jer tako uklanjate ostatke hrane. Sem zuba četkicom treba prati i jezik i nepce. Neki ljudi ne koriste konac za zube, ali on se pokazao veoma koristan za uklanjanje ostataka hrane između zuba gde četkica ne može da dopre.

Danas je dostupna i tečnost za zube koja ubija bakterije i osvežava dah. Postoje i oni koji iako već u ozbiljnim godinama, još nisu naučili da peru zube kako treba. Posavetujte se o tome sa svojim stomatologom. A u slučaju neprijatnog zadaha u ustima, ne bi bilo loše da posetite zubara i da proverite zdravlje svojih zuba.

Žvakaće gume su trenutno i ne baš zdravo rešenje za eliminisanje neprijatnog zadaha iz usta. Zvakaće gume se obično prave bez šećera, ali sadrže aspartam. Aspartam je veštački zaslađivač koji nije preporučljiv. Osim toga zvakaće gume mogu da vam odlepe postojeće plombe na zubima.
Najvažnije je otkriti poreklo neprijatnog zadaha, odnosno zašto se isti javlja.
Da bi se utvrdilo da li postoji gljivična ili bakterijska infekcija može se uraditi bris grla. Možda je potrebno lečenje.

Treba voditi računa o ishrani. Neka hrana može da utiče na pojavu neprijatnog zadaha.
Nama je sigurno najpoznatiji beli luk,ali to je ipak prirodno i nešto drugačije. Tu su i sir, meso, alkohol koji mogu biti uzrok neprijatnog zadaha.

Namirnice koje su dobre za  zadah

Postoje namirnice biljnog porekla koje mogu odlično da doprinesu da se neutrališe neprijatan zadah iz usta.
Cimet je odličan primer. Ako redovno uzimate pola kašičice cejlonskog cimeta, sa čajem ili medom, to može značajno da doprinese osvežavanju daha. Cimet ima prelepu aromu i u sebi sastojke koji uništavaju bakterije u ustima.
Kao sjajan osveživač daha pokazala se menta. E sad da li ćete piti čaj od mente ili je koristiti na neki drugi način ostaje na vama da odlučite. Može se upotrebljavati i kao začin u jelima.sta.
 List peršuna ima puno C vitamina, a namirnice koje su bogate njim imaju tu sposobnost da neutrališu bakterije u ustima.

Voće kao što su jabuka i banana, ali i ostalo voće, mogu da doprinesu da se neutrališe neprijatan zadah iz usta.

Bele ili amalgamske plombe?

Bele ili amalgamske plombe?

Ova dilema najcešce muči pacijente kad dodu kod stomatologa, i obično imaju neko svoje mišljenje o toj temi, jer su bombardovani raznim informacijama sa raznih strana.

Istina je sledeća: Amalgam je materijal koji se koristi u skoro nepromenjenom sastavu skoro vek i po. Govoreci o nedostatcima amalgama najcešće navodimo loše estetske osobine ovog materijala i nedoumice u vezi toksicnog delovanja žive koju on sadrži u vezanom obliku. Štetna dejstva slobodne žive na organizam su nesumnjivo dokazana.

Tu i jeste trik, jer je ona u amalgamu u vezanom stanju sa drugim elementima materijala i tada nije opasna. Pitanje je zapravo da li ipak prilikom postavljanja ovakvog ispuna ostaje nešto slobodne žive i da li se ona i u kom procentu oslobada vremenom.

Ipak amalgam i danas pronalazi u nekim slučajevima primenu prvenstveno zbog svojih mehaničkih osobina. Estetika je nešto drugo. 21.vek je doba estetske stomatologije i uglavnom više nema potrebe za sjajnim metalno-sivo-crnim osmesima. Iako kompozitni materijali koji sada najcešce zamenjuju amalgam nisu savršeni, estetika je na njihovoj strani.

Glavne mane kompozita su promenljivost tokom vremena u boji i volumenu, mehanicke osobine koje se doduše popravljaju iz generacije u generaciju ovih materijala, i na kraju relativno cesta pojava osetljivosti zuba nakon njihovog postavljanja, tokom žvakanja, a pogotovu na bocnim zubima koja traje krace vreme.

Naravno sve ove mane kompozitnih materijala su prevazidene mogucnošcu izrade plombi od keramike (inleja i onleja) koje se danas modernom tehnologijom i upotrebom kompjutera mogu završiti za nekoliko sati u ordinaciji, bez otisaka i tehnicara.

Keramika kao materijal je veoma postojana i potpuno zadovoljava sve estetske zahteve. Ova tehnologija je ekskluzivna i retka i u svetu, ali je dostupna kod nas. To je ujedno i nešto najbolje što možete učiniti za svoje zube.

Kako pronaći dobrog stomatologa?

Kako pronaći  dobrog stomatologa, nije ni lako ni jednostavno pitanje.  Pogotovo naći dobrog stomatologa u Beogradu, gde ima preko hiljadu stomatoloških ordinacija.

Mnogo ljudi se susreće sa ovim problemom kada promeni mesto boravka. Najčešće je to reč o studentima koji dolaskom u drugi grad nailaze na ovakve probleme.

Najbolje je da se prvo raspitate kod prijatelja, poznanika, da li oni imaju svog   stomatologa  i kako su zadovoljni uslugama. Strah koji je kod većine pacijenata  prisutan je najveći  razlog izbegavanja posete zubaru.

Pacijenti sa izraženim strahom od stomatologa mnogo su osetljiviji u odnosu na druge pacijente. Prag bola im je manji, pa ih boli i ono što ne bi trebalo.  Razlog za strah kod većine pacijenata su  ranija loša iskustva sa stomatolozima. Većina pacijenata su  kao mali imali stresno iskustvo sa zubarom i zbog neredovne posete  dozvolili da imaju dosta pokvarenih zuba.  Danas sve stomatološke usluge je moguće raditi sa anestezijom i to je razlog više da se kod stomatologa ide bez straha.

Pronađite stomatologa sa kojim ćete izgraditi odnos pun poverenja  i poseta stomatologu će vam predstavljati prijatan osećaj a ne traumu.

Pri prvoj poseti stomatologu  obavite samo pregled  a popravljanje zuba ostavite za neki drugi put. Ukoliko je prvi utisak koje ste stekli  pozitivan, razlog je da kod stomatologa dođete i drugi put.

Zubima treba posvetiti  posebnu  pažnju a poseta stomatologu mora biti redovna.

Dobar stomatolog i dobar stručnjak rešiće vaš problem lako i brzo. Zube moramo čuvati  ne samo zbog blistavog osmeha već   i   iz zdravstvenih razloga. Ne čekajte da vas zub zaboli već pronađite dobrog stomatologa i poverite mu brigu oko vaših zuba.

Najbolja zaštita zdravlja zuba je pravilna prevencija  koja podrazumeva  svakodnevnu oralnu higijenu zuba, redovne preglede kod stomatologa i redovno čišćenje zuba od kamenca.  Privatne stomatološke ordinacije su na svakom koraku, a na ulicama  sve više srećemo   ljude bez zuba.   Nađite  dobrog stomatologa koji će vas posavetovati i učiniti da vaši zubi  budu zdravi. Održavajte svoje zube redovno i sprečite  oboljenja potpornog aparata zuba. Pridržavajte se pravila, bolje je sprečiti nego lečiti.

Vodite brigu o zubima.  Ne dozvolite sebi da izgubite zube.  Pokazatelj dobrog zdravlja je i oralno zdravlje.

Redovnim posetama stomatologu  čuvate zdravlje zuba i na taj način sprečavate   i   ostale zdravstvene probleme. Zdravi zubi osim što vam daju  širok i blistav osmeh   i osećaj samopouzdanja, bitni su i za pravilan govor i ishranu.

Pronađite dobrog stomatologa koji će vas ljubazno dočekati i ispratiti iz ordinacije i uz primenu najsavremenije opreme i materijala, svoje stručnosti, pružiti kompletne stomatološke usluge po najpovoljnijim cenama.

Nadam se da će vas ovaj tekst ohrabritii i da ćete uspeti da prevazidjete strah od stomatologa, ukoliko ga imate. Kao i da će vam pomoći da pronadjete dobrog stomatologa u Beogradu ili u bilo kom drugom mestu širom svetu.

Austriji nedostaju lekari

Austriji bi, u narednih dvadesetak godina, moglo da nedostaje i do 38.000 lekara, upozorava studija tamošnje Lekarske komore. S obzirom da se Austrija često naziva „Malom Srbijiom“, možda to bude i idealna prilika i za našu dijasporu.

Trenutno u Austriji na 1.000 stanovnika ima 4,7 doktora, ali bi se to moglo promeniti, jer će do 2030. nedostajati 2.800 do 7.400 lekara, a ukoliko se ukine kvota za austrijske državljane na medicinskim studijama, taj manjak mogao bi dostići i 10.000.

EU namerava da ukine aktuelnu kvotu koja postoji na studijama medicine u Austriji. Trenutno je 75 odsto mesta na medicinskim fakultetima u Austriji rezervisano za austrijske državljane.
Ova kvota prestaje da važi u novembru, a ministar nauke Karlhajnc Tehterle želi njeno produženje.
„Ukoliko bi kvota pala imali bi ogroman broj studenata iz Nemačke“, upozorio je on.

Već sada postoji nedostatak kod pojedinih specijalista, ukazao je ministar zdravlja Alojz Šteger. On je rekao da nedostaju, na primer, pedijatri, psihijatri za mlade, urolozi, ginekolozi.
„Kada je reč o dečijim psihijatrima već smo stvorili više mesta za obuku“, rekao je Šteger, dodajući da pošto stanovništvo sve više stari nedostaju i lekari za starija lica.

Dalji problem predstavlja, kako je dodao, što će od 2020. uslediti talas penzionisanja kod lekara.
„Izborni lekari su u proseku stari 56 godina“, ukazao je predsednik Lekarske komore Artur Vehselberger.
Takođe problem predstavlja i iseljavanje lekara, jer, na primer, lekare iz pokrajine Forarlberg vrbuju Švajcarska i Nemačka.

Trenutno u Austriji radi oko 41.000 lekara, a oko 7.000 se još uvek nalazi na studijama.
Potreba za lekarima 2030. se procenjuje na 36.500 do 38.000, pokazuje studija.

Manjak medicinskog osoblja i u Srbiji

Podsećamo da trenutno u Srbiji najviše nedostaje anesteziologa ,oko 3000, slede patolozi i hirurzi sa nešto manjom cifrom. Najveći problem jeste što dobar deo njih po završetku studija odlaze u inostranstvo, mahom u Nemačku, Sloveniju ili Austriju, pa ne bi čudilo da gore navedeni problem sa nedostatkom medicinskog kadra budem barem jednim delom upotpunjen osobljem iz Srbije.

Pročitajte gde još mogu lekari da nadju posao u inostranstvu.

Švedskoj potrebni stomatolozi

Zavod za migracije Švedske je objavio zvaničnu listu traženih profesija u toj razvijenoj skandinavskoj zemlji kako bi u narednom periodu privukao u zemlju kvalitetan i obrazovan kadar…
Švedska je voljna da zapošljava i radnike iz zemalja koje nisu članice EU, a sve što je dovoljno jeste pasoš i dogovor sa poslodavcem. Posao se nalazi putem direktnog kontakta sa poslodavcem u ovoj zemlji ili pomoću oglasa na internetu.

Za odlazak u ovu zemlju potreban je samo pasoš, a ostali uslovi, poput plate i radne dozvole, se dogovaraju sa poslodavcem. Zainteresovani mogu da nađu posao preko sajta ec.europa.eu/eures gde je poslodavac obavezan da oglasi radno mesto.

Posao je moguće naći i pomoću poznanika i rodbine koji već rade u Švedskoj. Poznavanje jezika nije obavezno za sve struke, posebno ako se radi o zanatima, ali je poznavanje engleskog prednost.
Na listi profesija za kojima postoji velika potražnja u Švedskoj, a koji su objavljeni na internet stranici Zavoda za migracije, nalaze se, između ostalih, profesije kao što su babice, elektroinžinjeri i elektrotehničari, kuvari, limari, medicinske sestre, moleri, pekari, poslastičari, vodoinstalateri i stomatolozi.

Među traženim zanimanjima nalaze se i apotekari, geometri, građevinski inžinjeri i tehničari, instruktori vožnje, komercijalisti, lekari, mehaničari kamiona, nastavnici i učitelji u osnovnim školama, pedagozi za osobe sa posebnim potrebama, psiholozi, radnici na izgradnji železnica i puteva, rudari, stakloresci…

U Švedskoj se traže i profesije kao što su pedagozi za slobodne aktivnosti, savetnici za profesionalno i studijsko usmerenje i zubni higijeničari.

Ukoliko poslodavac u Švedskoj pozove kandidata na razgovor za posao za jedno od traženih zanimanja, zahtev za radnu dozvolu može da se podnese iz Švedske umesto da se kandidat vraća u domovinu kako bi podneo zahtev.
Prema podacima konsultantske firme Ernst&Young, prosečna bruto plata u Švedskoj je 32.769 evra godišnje, odnosno 2.730 eura mesečno.

Švedska je u svetu poznata kao razvijena izvozno-orijentisana ekonomija. Drvna industrija, hidroelektrane i proizvodnja gvozdene rude čine bazne resurse ekonomije ove zemlje orijentisane prema spoljnoj trgovini. Glavne industrijske grane u Švedskoj su proizvodnja motornih vozila, telekomunikacije, farmacija, industrijski strojevi, precizna oprema, hemijske robe, kućni aparati, šumarstvo i proizvodnja gvožđa i čelika.

Proteklih godina tradicionalni modernizovani oblik poljoprivredne privrede zapošljavao je više od polovine domaće radne snage, dok danas Švedska u najvećoj meri razvija inžinjering, rudarstvo, proizvodnju čelika i slične industrije, koje su konkurentne na međunarodnoj ekonomskoj sceni.

Posao stomatologa u Norveškoj

Pročitajte kako je koleginica Jelena našla posao stomatologa u Norveškoj.

Jelena S, stomatolog iz Beograda, jedna je od mnogih koji su odlučili da status nezaposlenog zamene dobro plaćenim poslom.



Istina, radno mesto joj je oko 2.000 kilometara daleko od kuće. U Norveškoj.

– Već skoro dve godine radim u Grimštadu, na krajnjem jugu Norveške. Kap koja je prelila čašu i učvrstila me u odluci da učinim nešto za svoju porodicu bilo je to što je moj muž ostao bez posla. Čula sam da u Norveškoj traže stomatologe, krenula na kurs jezika i za šest meseci već sam bila na novom poslu. Od toga danas živimo suprug, ćerka tinejdžerka i ja. Oni su ostali u Beogradu, a ja skupljam novac. Računam da ću za dve, tri godine skupiti dovoljno da kupim opremu i u Beogradu, gde sam rođena, otvorim svoju ordinaciju – kaže u razgovoru za “Blic” Jelena.

Ne želi da se fotografiše. Kaže da je dovoljno da se o njenom iskustvu priča, ali da nije nimalo ponosna na to što se odlučila na ovaj korak. Dodaje, “nije imala kud”. Mesečno, s prekovremenim radom, prima oko 7.000 eura bruto, živi skromno pa porodici mesečno šalje više od 4.000 eura.

Uslovi za rad su, kaže, odlični. Svaki zaposleni potpisuje ugovor koji podrazumijeva od tri do šest mjeseci probnog rada, prije zasnivanja radnog odnosa za stalno. Platu dobija jednom mesečno. Mada je prosečno radno vrijeme u Norveškoj oko 7,5 sati dnevno, Jelena se trudi da radi i duže kako bi zaradila više. Ima 30 dana godišnjeg odmora koji, naravno, koristi u Srbiji.

– Život u Norveškoj jeste skup. Zato smo i odlučili da porodica ostane u Beogradu gde imamo stan. Za kiriju, komunalije, prevoz i hranu mi odlazi oko 40 odsto zarade. Inače, porodice koje u Norveškoj žive moraju da računaju da će ih samo troškovi hrane koštati oko 20 odsto prihoda, još toliko odlazi na prevoz. Prosečna stanarina je oko 600 eura, a ja za garsonjeru dajem 400 – navodi Jelena.
Ona dodaje da u Norveškoj ima sve više ljudi s područja bivše Jugoslavije i da se tamo „posao stomatologa, ali i neki drugi, može dobiti za šest mjeseci“, možde i brže ako kandidat već zna jezik.

– Svi imaju pozitivna iskustva, mada se žale na skupoću. Pivo u kafiću košta, preračunato, i po 800 dinara. Moja prijateljica radi kao nastavnica matematike na jugu Norveške. Plata joj je 3.000 eura – kaže Jelena.

Odlazak lekara u Nemačku

Beograd — U Nemačkoj se, u poslednje dve godine, zaposlilo 530 naših lekara. Doveli smo se u situaciju da nemamo čime da zadržimo stručnjake, pišu Novosti.

Lekari u sve većem broju pakuju kofere i odlaze. Najčešće u Nemačku i Sloveniju, ali i na Maltu, u skandinavske zemlje, na Bliski istok. Samo od početka godine sertifikate dobre prakse koji su im neophodni za zapošljavanje u inostranstvu iz Lekarske komore Srbije uzelo je čak 800 lekara.
Među njima je najviše mladih doktora stomatologije, opšte medicine, koji u svet kreću pravo sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, ali ima i anesteziologa, hirurga, kardiohirurga, koji napuštaju svoja radna mesta na klinikama.

Profesorka dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS, kaže da nema povratnu informaciju koliko je njih zaista i otišlo, ali računa da kad jednom odluče da napuste zemlju pre ili kasnije to i učine:
„Svakog dana potpisujem po tri-četiri sertifikata kojima naši lekari u inostranstvu dokazuju da su upisani u LKS i da nisu osuđivani pred sudom časti. Taj trend je počeo od prošle jeseni. Ranije smo izdavali jedan-dva sertifikata mesečno. Izveštaji koje dobijamo od Lekarske komore Nemačke pokazuju da se tamo u poslednje dve godine zaposlilo 530 lekara iz Srbije, a njih 67 je uspelo da napravi svoju privatnu praksu! To je tragedija za našu državu. Doveli smo se u situaciju da nemamo čime da zadržimo stručnjake: nema radnih mesta, a plate lekara su ovde od četiri do sedam puta manje nego, recimo, u Nemačkoj“.

Naši lekari sada lakše dolaze do posla u inostranstvu. Nemačka, koja se suočava sa deficitom lekara jer njeni odlaze u Ameriku i Englesku, više ne traži nostrifikaciju diplome, a uslov je samo znanje jezika.

„Nažalost, sve je izraženiji trend odlaska lekara iz Srbije, kao i iz drugih siromašnijih zemalja“, potvrđuje dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i anesteziolog u KBC „Bežanijska kosa“.
„Ono što nas razlikuje od drugih država jeste apsurd da u isto vreme imamo i manjak lekara u praksi, posebno specijalista anesteziologije, radiologije, patologije, i višak lekara koji godine gube na birou za nezaposlene. Kada se uzme u obzir da je prosečna plata specijaliste oko 700 evra, a da su uslovi u kojima radimo ispod standarda, sve je mnogo jasnije. Ako se ovako nastavi, a ne vidim da se nešto menja, osim nagore, kada uđemo u EU i kada praktično ne bude nikakvih prepreka za zapošljavanje van zemlje, ostaćemo bez kvalitetnih lekara, i teško ćemo popuniti ta upražnjena mesta, jer zbog ovakvih plata i uslova rada nećemo biti interesantni čak ni za kolege iz Afrike i Azije“.

Profesorka Radosavljević podseća da je Poljska u prvih šest meseci po ulasku u EU ostala bez 3.000 lekara, a to bi, kaže, moglo da se dogodi i nama:

„Naš dodatni hendikep je nepovoljna starosna struktura u zdravstvu. Gotovo 50 odsto lekara starije je od 50 godina, a u narednih od pet do sedam godina više od 60 odsto specijalista odlazi u penziju. Godinama su radna mesta koja su se upražnjavala odlaskom u penziju gašena. Ministarstvo zdravlja je napokon shvatilo da je to bila greška i sada se kadar podmlađuje, ali trebalo bi ponovo razmisliti o uvođenju volonterskih specijalizacija, jer bi to bio najbrži put da se iškoluje kadar. Naši lekari koji pravo sa biroa odu u Nemačku tamo odmah dobijaju specijalizaciju“.

Doktor Cvetić se pribojava da smo i za takve poteze zakasnili, i da će se neminovno pojaviti vakuum:
„Specijalizacije traju četiri-pet godina, a i posle toga je taj lekar u svojoj struci ‘početnik’ i on treba da zameni nekog sa 30 godina iskustva. To nije isti kvalitet“.
Skupo školovanje

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se više od 2.300 lekara. Za školovanje svakog od njih naša zemlja izdvojila je oko 100.000 evra.

Nemci traže 5.500 doktora

Nemačkoj nedostaju lekari zato što se u poslednje vreme u ovoj zemlji otvaraju brojne nove zdravstvene ustanove. Trenutna „potražnja“ je za 5.500 lekara, a očekuje se da u bliskoj budućnosti bude – 20.000. Najviše se traže internisti, hirurzi, ginekolozi i anesteziolozi.
Uz visoke plate, nudi se i godišnji odmor od 31 dana, pomoć u pronalaženju stana i učenju jezika.
Deo prekovremenih radnih sati mesečno dodatno se plaća, a deo se pretvara u slobodne dane.

Inače od svega ovoga čini mi se da škole za strane jezike imaju najviše koristi.

Vas stomatolog dr. Marijana Herceg

Regeneracija kosti oko zuba

Kod pacijenata kojima je dijagnostifikovan neki oblik parodontitisa, često ih je potrebno motivisati kako bi bolje održavali oralnu higijenu, a zatim i provesti početnu terapiju koja je primerena postavljenoj dijagnozi.

Kako bi specijalista parodontologije uspešno proveo ovaj deo terapije, neophodna je saradnja pacijenta. Ponekad i uz izvrsnu saradnju pacijenta te bespriekorno obavljenu terapiju ostanu pojedinačna mjesta u ustima sa zaostalom značajnom destrukcijom i gubitkom kosti koje može ili ne mora krvariti prilikom četkanja zuba.

U ovim slučajevima možemo razmišljati o različitim hirurškim metodama u parodontologiji kojima ćemo pokušati vratiti dio izgubljene kosti oko zahvaćenih zubi. Moderna tehnologija i savremeni materijali omogućili su parodontologiji, danas najbrže rastućoj grani dentalne medicine, veliki napredak koji je do prije petnaestak godina bio teško zamisliv.

Tako se pre više težilo resektivnim metodama u kojima bi konzervativnim pristupom eliminisali upalu, dok danas više težimo regenerativnim metodama. Važno je napomenuti kako je cilj postići regeneraciju tkiva oko zuba. Kako bi se to postiglo, koriste se razni koštani transplantati, nadomjesci i proteini koji ponekad prekrivaju membranu da bi omogućili potrebno vrijeme da se kost iznova formira.

Sam uspeh zavisi i o opsežnosti, odnosno morfologiji koštanog defekta, te je ponekad teško predvidjeti krajnji rezultat. Važno je napomenuti da su ovakvi zahvati, nažalost, ograničeni na relativno mali broj pacijenata zbog toga što mnogi pacijenti nisu u stanju zadovoljiti nivo oralne higijene koja je potrebna da bi takav zahvat bio uspješan.

Moglo bi se reći da je ovakav zahvat zapravo nagrada pacijentu za njegov trud i saradnju s parodontologom. Regeneraciju kosti možemo postići jednom od sljedećih metoda:

• Regeneracija kosti ručnim poliranjem korijenskih površina sa ili bez operacije.
• Upotrebom vlastitog koštanog transplantata ili nadomjesnog koštanog materijala koji porijeklom može biti životinjski ili umjetni.
• Vođena regeneracija tkiva, odnosno kosti, koja podrazumijeva upotrebu membrane
• Upotrebom proteina caklinskog matrikasa
• Upotrebom faktora rasta i diferencijacije

Bez obzira na napredne metode koje nam danas stoje na raspolaganju, još uvijek je nužno i neizostavno prethodno mehaničko, i po potrebi medikamentozno uklanjanje uzročnih bakterija i biofilma, odnosno zubnog plaka.

Cilj regenerativne hirurgije jeste postići regeneraciju svih parodontnih struktura, znači kosti, cementa i periodontalnog ligamenta bez velikog gubitka zubnog mesa.

Šta vaši zubi govore o vašem zdravlju?

Neke poruke koje dolaze iz vaših usta ne odnose se samo na govor. Zubi, desni i okolna tkiva takođe  imaju puno za reći o vašem ukupnom zdravlju. Vaša usta su povezana s ostatkom vašeg tela. Ono što vidimo u ustima može imati značajan uticaj na druge organske sisteme i procese u telu. Stvari koje se događaju sistematski u telu mogu se primjetiti  u ustima.

Istrošeni zubi i glavobolja – previše stresa

Mnogi ljudi se čude kada saznaju  da škrguću zubima. Uostalom, oni to čine u snu, kada nisu svesni toga. I oni podcjenjuju fizičke simptome stresa. Škrgutanje zubima noću tokom spavanja je čest znak emocionalnog ili psihološkog stresa. Često i čeljust može boljeti od stiskanja.
Glavobolje, koje su uzrokovane grčevima u mišićima tokom škrgutanja mogu biti problem. Ponekad bol može doći iz usta i vrata ili gornjeg dijela leđa. Udlaga za zube može olakšati simptome i zaštiti zuba
.

Pucanje zuba – gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

Starije odrasle osobe su posebno osetljive na pucanje zuba. Gleđ postaje tanka i gotovo prozirna,  ali ta erozija nije normalna posljedica starenja. Oštećenje obično uzrokuje kiselina koja dolazi iz želuca i rastvara ih a uzročnik je  gastroezofagealna refluksna bolest koja uzrokuje vraćanje želučane kiseline nazad u jednjak.  Suva usta i žgaravica su povezani sa simptomima GERB-a. Poremećaji prehrane, poput bulimije, mogu oštetiti zube
.

Ranice koje ne prolaze – oralni rak

Mnogi ljudi grizu unutrašnjost usta kada su živčani. Drugi ponekad zagrizu slučajno, stvarajući upalu. Ali kada otvorite upalu u ustima koja ne prolazi u roku sedmicu ili dvije, važno je posavetovati se sa vasim  stomatologom ili lekarom.

Mnogo ljudi godišnje dobije dijagnozu raka usta. Većina njih je starije od 60 godina. Stopa preživljavanja za oralni karcinom je samo 35 posto, a to je uglavnom zbog toga što se često otkrije prekasno. Pušači imaju šest puta veću verojatnoću da će razviti oralni karcinom.

Sumnjive oralne ulceracije imaju često crvene ili bijele (ili crne i bijele) ivice. One se mogu skrivati ispod jezika, gdje ih je teško vidjeti. Biopsija obično slijedi nakon vizualnog pregleda.

Desni preko zuba – problemi s lekovima

Ako primetite da desni bukvalno rastu preko zuba, a pritom uzimate lekove za bolest srca, ili lijekove koji potiskuju imunološki sistem, ovaj problem spomenute svom lekaru.
Oticanje zubnog mesa je znak da će dozu ili lijek biti potrebno prilagoditi. Određeni lijekovi mogu stimulisati rast tkiva desni. To može izazvati neugodan osjećaj. U ekstremnim slučajevima, zubi mogu biti pokriveni.

Suva usta – Sjogrenov sindrom, dijabetes

Mnoge stvari mogu uzrokovati suva usta, od dehidracije i alergije, do pušenja i novih lijekova. (U stvari, na stotine lekova imaju suha usta kao nuspojavu, uključujući i one za liječenje depresije, inkontinencije, teskobe i antihistaminike). Ali nedovoljno sline je rano upozorenje na dvije autoimune bolesti: Sjogrenov sindrom i dijabetes. Kod Sjogrenovog sindroma, bijele krvne stanice u tijelu napadaju žlezde slinovnice, iz nepoznatih razloga.

Drugi znakovi dijabetesa su prekomjerna žeđ, trnci u rukama i nogama, učestalo mokrenje, zamućen vid i gubitak težine. Kod Sjogrenovog sindroma, oči su suhe, kao i usta, ali cijelo tijelo je pod uticajem poremećaja. Zbog njegovih simptoma kojima oponaša druge bolesti (poput dijabetesa), ljudima je  često postavljena pogrešna dijagnoza.

Bele crte unutar obraza – Lichen planus

Poslednja stvar koju možete očekivati da otkrijete, dok perete zube je kožna bolest. Ali to se događa. Lichen planus, čiji je uzrok nepoznat, je blagi poremećaj koji napada muškarce i žene u dobi od 30 do 70 godina. Sluznica u ustima je često prva meta.

Oralni lichen planus izgleda kao belkasti uzorak na unutrašnjosti obraza. Sedamdeset posto lezija se pojavljuje u ustima prije nego na drugim delovima tela.

Proteza – Aspiracijska pneumonija

Većina ljudi ne povezuje proteze (lažne zube) s upalom pluća, osim da misle da se obe riječi često odnose na starije osobe. Pa ipak su u potencijalno smrtonosnoj vezi. Vodeći uzrok smrti starijih ljudi je aspiracijska pneumonija, često zbog udisanja krhotina zuba i proteza.
Kod aspiracijske pneumonije, strani materijal se udahne u pluća i disajne puteve, što uzrokuje opasnu (čak i kobnu) upalu. Proteze treba ukloniti svakodnevno iz usta, očistiti specijalnom četkom i staviti u sredstvo za čišćenje.
Izvor: centar-zdravlja.net

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Saveti za lep osmeh

Sigurna sam da ćete se složiti svi sa tim da je ono što među prvim stvarima primetimo kod neke osobe sa kojom pričamo lice u lice skoro uvek osmeh i usne i zubi. Jako nam je bitno da neko ima lepe i zdrave zube, jer naš nam mozak tako govori nešto o toj osobi.

Govori o zdravlju, navikama i želji da se lepo izgleda. Zdrav osmeh nam daje sliku dobrog zdravlja i mladosti.


Naravno, svi već znamo da su među prvim savetima za lep i blistav osmeh uvek smanjiti unos kafe, izbegavati crno vino i prestati sa pušenjem cigareta.
Ali ovo su samo saveti koji se našim zubima bave površno, vodeći brigu samo o boji zubne gleđi, dok je zdravlje zuba malo dublji proces i zahteva dosta našeg truda. Poseti vašeg stomatologa i posavetujte se.

Velika studija o oralnom zdravlju sprovedena u poslednjih par godina ukazuje na to da su problemi sa zubima direktno povezani i utiču na nastanak bolesti srca, želuca, probave, pa čak i erektilne disfunkcije kod muškaraca i prevremenog porođaja kod žena.

Studija o oralnom zdravlju je isto tako pokazala oko 17% ljudi nikada ne koristi konac za čišćenje zuba, i da odrasli ljudi od 35 do 59 godina starosti ostaju bez svojih zuba upravo zbog neodržavanja higijene zuba, nepravilnog čišćenja i zanemarivanja istih.

Pravilno pranje i čišćenje zuba, jezika, usta i čišćenje zubnim koncem mora se sprovoditi svakodnevno ali i pored toga moramo odlaziti kod zubara na redovne preglede, iako nam odlazak zubaru nikada nije prijatna stvar.

Ali čak i ako ste pacijent kog bih svaki zubar nagradio, i vodite izuzetno računa o svom oralnom zdravlju uvek možete pratiti nekoliko jednostavnih saveta koji će Vam doneti zdravije zube i lepši osmeh.

- Smanjite ugljene hidrate u obrocima.
- Povećajte unos vitamina C.
- Ako ste strastveni ljubitelj kafe, potrudite se pa bar jednu šoljicu kafe u toku dana zamenite čajem.
- Pijte tečnost uz pomoc slamčice, tako ćete izbeci kontakt sa zubima.
- Povećajte unos kalcijuma, pijte mlečne proizvode, jedite mladi nemasni sir.
- Jedete li dosta žitarica u toku dana, potrudite se da to budu žitarice od punog zrna.
- Pojedite jabuku tokom dana.
- I za kraj najsladje, ljubite se puno tokom dana sa svojim partnerom.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Šta se preporučuje za očuvanje vaših zuba

Pročitajte i saznajte šta se preporučuje za očuvanje vaših zuba

 
Dentalni plak je biofilm, odnosno tanka opna od slojeva mrtvih i živih bakterija koje oštećuju zubnu gleđ i vremenom je uništavaju, dovode do pojave karijesa, upale desni i još neprijatnijih daljih komplikacija. Plak se vrlo često jako teško uklanja sa određenih teško dostupnih mesta u usnoj duplji, pa ostaje na mestu i oštećuje zubno tkivo i pored temeljnog pranja zuba četkicom i pastom, ponekad čak i pored čišćenja zubnim koncem.

Naročito teško dostupna mesta za čišćenje jesu mesta između zuba, zatim između desni i zuba, iz takozvanih džepova desni, kao i prostori oko i između metalnih delova zubnih proteza, kod mostova i implanata i slično.

Od izuzetne je važnosti pravovremeno uklanjanje zubnog plaka, odnosno pre nego što bakterije nepovratno oštete zubnu gleđ, a procenjuje se da to znači maksimalno nekoliko sati posle obroka. Svakodnevna oralna higijena koja podrazumeva uklanjanje plaka sa teško dostupnih mesta najbolje se postiže korišćenjem oralnih irigatora.

Oralni irigator (zubni mlazni čistač, "water jet" ili "water pick") je aparat za kućnu negu zuba koji koristi pulsirajući mlaz vode da bi uklonio plak i ostatke hrane između zuba, kao i ispod desni, i na taj način unapređuje zdravlje desni.  Prvi oralni irigator razvili su jedan zubar i jedan inženjer iz Fort Kolinsa u američkoj državi Kolorado. Od tada je efikasnost oralnih irigatora ispitana u više od 50 naučnih studija.
 U jednoj studiji na Univerzitetu u Los Anđelesu iz 2009. godine, pokazalo se da oralni irigator Waterpik uklanja 99.99% plaka u roku od 3 sekunde upotrebe. Tako je dokazano da su oralni irigatori najefikasniji u održavanju oralne higijene, naročito kod osoba koje pate od upale desni, dijabetesa, koje imaju  zubne proteze, krunice ili implante. Ovi aparati omogućavaju efikasno i temeljno uklanjanje plaka i ostataka hrane sa teško dostupnih mesta, koje se ne može postići četkicom za zube, pa čak ni zubnim koncem.

Waterpik kompanija proizvodi nekoliko aparata za mlazno čišćenje zuba i nudi raznolik izbor dodataka. Ovi dodaci su, u stvari, nastavci za aparat koji se mogu primeniti na različite načine, odnosno na različitim površinama zuba, pa tako postoje nastavci za čišćenje zubnih proteza, implanata, jezika itd. kao i standardni nastavci. Pored toga, u asortimanu postoji i ultrazvučna četkica (Sensonic Professional Toothbrush SR-1000W). Pojedini modeli su dizajnirani za različite namene: neki su za celu porodicu (Ultra Dental Water Jet WP-100, Nano Water Flosser WP-250, Complete Care WP-900), postoji čak i putni (Traveler Water Flosser WP-300), kao i bežični model irigatora (Ultra Cordless Dental Water Jet WP-450).
 Dizajnom i funkcionalnošću posebno se ističe model Waterpik Complete Care WP-900 koji je najsveobuhvatniji oralni irigator, pogodan za porodičnu upotrebu, jer sadrži najviše različitih nastavaka kao i dodatnu ultrazvučnu četkicu za zube.
Ovaj model omogućava zaista besprekornu oralnu higijenu.

Posao za doktore u Nemackoj

Mnogo se prica o odlasku lekara u Nemacku pa da napisem i ja nesto o tome.

Prica je u principu komplikovana i svodi se otprilike na ovo - Nemci su pre jedno desetak i nesto vise godina usli u reformu zdravstvenog sistema, prvenstveno zdravstvenog osiguranja i finansiranja usluga, kao uostalom i dobar deo zapadne evrope... Ima vise vise modela kako su te reforme radjene, a nemacki se generalno sveo na to da se bude je..n i ostane posten u isto vreme.
 Nemacko zdravstvo je do tih reformi bilo - ono sto je Tito sanjao da bi nase trebalo biti. Onda je smanjen broj drzavnih ustanova - u zapadnom delu zemlje i na 1/4 dotadasnjih, ujednacene su plate...

Rezultat je bio nesto sto mi imamo sad - ogromna razlika izmedju privatnih klinika i onih u drzavnom vlasnistvu u platama, ogromna razlika za rad po ugovoru i stalan posao, većina dobrih i iskusnih je otisla iz drzavnog zdravstva, privatnicima je jeftinije bilo da odmah kupe obucene i iskusne no da skoluju mladje, obuka se svela na robovanje i 24/7 rad u drzavnim bolnicama...

Ali Nemacka nije Srbija - dobar deo ljudi je jednostavno spakovao kofere i otisao, a samo zanimanje je medju mladima izgubilo na atraktivnosti - i oni sada imaju manjak lekara
Onda se neki biser setio kako da premosti vakum koji je nastao dok se stanje malo ne sredi - a sto mi jednostavno ne bismo uvezli sirotinju iz drugih zemalja - Rumune, Bugare, Albance, Bosance, Srbe i ostale cigane. Nije da nase znanje zadovoljava evropske standarde, ali cim smo zavrsili medicinu pod ovim uslovima - znaci da smo tvrdoglavi, uporni i voljni napredovati Solidan materijal, pa od nekog ce se valjda nesto napraviti! Ali boze moj cim se nesto masovno uvozi, cena mu pada.
Oni u principu nista ne reskiraju...

 Zaposljavaju u drzavnim ustanovama uglavnom na istoku, imas 6 meseci probnog rada - daju oko 500 evra "dzeparca" mesecno dok, kao "ucis jezik", onda tri godine probe - radna dozvola, boravisna viza - koje i nije tako tesko izgubiti kako ljudi misle, a plata - koja je predmet "lovackih prica" kod nas je tacno izmedju 2150 i 2750 evra neto - jednaka je za sve i svuda, razlike dolaze od kriterijuma poreskih olaksica (postoji vrlo precizan nacin obracuna), sto kad malo razmislite i nije neka para - pocetnicka plata u Srbiji je nekih 4x manja, ali racunajte jednostavnom matematikom da vi ovde vec imate kakvu takvu kuću (od mame, tate, babe, dede...) da u njoj zivite, kakav-takav krevet da na njemu spavate, kakvu takvu peć u kući da vas greje, imate makar tatin auto da se vozate i jos dosta toga drugog sto biste tamo morali da kupite, a nije bas jeftino - jeftinija je garderoba, nesto je malo jeftinija tehnika, hrana tu i tamo isto kosta, ali je namestaj prilicno skup, stanovi takodje, usluge tipa izlazaka, prevoza, lecenja i sl. su dosta skuplji - sve u svemu bili biste na skoro istom, ajde da posteno kazem bilo bi vam nesto bolje, ali ne toliko koliko vecina razocaranih Srbijom misli.

Nazalost u Srbiji se nista ne desava jer ljudi cekaju na birou i po 10 godina i niko vas ne pozove na razgovor. Svako od nas treba da proba nesto da uradi jer od sedenja nema nista.

Ja u principu nisam ni za ni protiv odlaska... I ja sam na kraju krajeva u nekakvim pregovorima... Pricala sam sa dosta onih koji su otisli, koji rade tamo i ne pada im na pamet da se vrate, koji su se vratili i ne pada im na pamet da ponovo odu, sa onima koji organizuju odlaske, sa ljudima u njihovim klinikama... Sve u svemu ja samo pokusavam reci da je to zeznuta odluka, da nije sve bas tako sjajno kao sto se reklamira .

Vas stomatolog dr. Marijana Herceg

Na koji način sačuvati vaše zube

Na koji način sačuvati vaše zube

Ako ne održavate svoju higijenu može doći do uzroka karijesa i ispadanje zuba. Nažalost u našoj zemlji se ne ide četo kod stomatologa, ankete pokazuju da se ide samo kad ne može da se izdrži više bol iako bi trebalo dva puta godišnje ići u posetu kod vašeg stomatologa.

Bolest koja preti našim zubima je paradontopatija a najstaje vrlo rano čak ispod tridestih godina.



Kako nastaje paradontopatija i šta je posledica?

Kad ona nastane remeti sve zube u našoj glavi. Desni se povlače a zubi su sve izduženiji. Što je oboljenje duže dolazi do stvaranja džepova. To možete i sami primetiti jer u normalnim okolnostima izmedju zuba i desni je 2-3 mm. Ako je dubina mnogo veća mora se odmah posetiti stomatolog.. Najčešće zubi počnu da se klate, prvo jedan a pomotom i drugi.

 Na taj način se vilica razgradjuje.
Takodje možete primetiti po gingivitu odnosno zapaljenju desni. Primeti se jer ima otok na desnima.
Zbog toga ne treba jesti samo meku i kašastu hranu jer dolazi do dentalnog plaka. Takvom ishranom dolazi do mekih naslaga a ako još pritom i ne održavate higijenu proces se ubrzava.  
Zbog toga se preporučuje da se svake godine uklanja kamenac.

Postoji još uslova za nastanak paradontopatije ako se koristi samo jedna strana vilice, pušenje, karijes, loše plombe, mostovi, krunice. Ova bolest ne može potpuno da se izleči ali može da se kontološe.



Šta treba preduzeti?



Zato je bitno još od malena krenuti kod stomatologa i ići preventivno a ne samo kad vas boli zub.
U ranoj mladosti se stiču loše navike, konzumira alkohol, cigare a kasnije sve to napravi veliki problem a postoji i mogućnost nastanka oralnog karc inoma.

Takodje trudnice su vrlo podležne ovoj bolesti, treba se na vreme informisati o odlasku kod stomatologa jer nije samo u pitanju vaše zdravlje već i vašeg deteta.. Navike koje ste stekli prenećete i na vaše dete.
Zato je bitno izbegavati slatkiše izmedju obroka već jesti voće. Mlečni zubi vašeg deteta su bitni za razvoj vilice jer kasnije na njihovo mesto dolaze stalni zubi. Zato je pogrešno ne spašavati mlečni zub koji je pod karijesom a ne odmah da se vadi.
Sve ovi procesi kasnije u životu dovode do pojave raznih oblika paradontopatije.
Čuvajte svoje zube na vreme i posetite vašeg stomatologa.

Vaš stomatolog dr MarijanaHerceg

Žvale na ustima

Cheilitis angularis (u narodu poznatiji kao žvale)

To je najčešći oblik cheilitisa koji se javlja u uglovima usana (tzv. žvale).

Zbog čega nastaju žvale?

Uzroci nastanka mogu biti nedostatak B vitamina, infekcija kandidom, bakterijama, povrede usana, povećano lučenje pljuvacke, anemija… Kod starijih može da bude posledica proteznog stomatita ili nedostatka zuba.

Vitamin B se nalazi u svim ćelijama našeg organizma, važan je u metabolizmu ugljenohidrata, masti i proteina, te ima značajnu ulogu u održavanju normalnog stanja sluzokože. Deficit  se javlja kod ljudi koji imaju lošu ishranu ili ne unose namirnice životinjskog porekla.

Znači oboljenja su bledilo usana, pucanje kože u uglovima usana, loša probava, slabost, vrtoglavica, dok se kod izrazitog nedostatka javljaju umereni edemi, anemija, atrofija sluznica, fotofobija.

Da li su žvale zarazne?

Žvale u početnom stadiju nisu zarazne ali ako dođe do njihove infekcije i u ranu se naseli streptokok ili gljivica, tada se lako prenose na drugu osobu i to najčešće putem nedovoljno oprane čaše.

Najpre se javlja crvenilo u uglovima usana, obično obostrano. Pri jačem otvaranju uglovi usana pucaju i krvare što je veoma bolno. Prisutno je peckanje u uglovima usana i bol pri žvakanju i govoru, zbog čega ljudi vlaže usne jezikom te diraju prstima i dovode do naknadne infekcije pa se tako stanje pogoršava.

Ovo stanje traje dok se ne ukloni njegov uzrok.

U slučaju infekcije bakterijama koriste se antibiotske masti dok kod infekcije gljivicama antimikotici u obliku masti.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Smešne slike zuba

Saznajte ko zna da slika zube na svom licu
 
Laura Dženkinson, frizerka i šminkerka iz Londona, predstavila je kreativni način šminkanja usta koji do sada nismo videli. Ona koristi karmin i boje kako bi napravila razne preslatke likove na svom licu, pretvarajući svoje usne u njihove. Dženkinsonova pravi različite objekte i predmete na svojim usnama, ali većina njih su najslađi likovi iz popularnih serija i crtanih filmova.

Evo pogledajte kako to izgleda:)

Ako zelite da saznate još zanimljivih stvari u vezi stomatologije poseti naš sajt vasstomatolog.net

Poznati sa najlepsim osmehom

Američka akademija za kozmetičku stomatologiju svake godine proglašava, od poznatih osoba iz šou biznisa, one sa najlepšim osmehom.

U anketi koja obuhvata sve članove Akademije  Hali Beri je među poznatim ženskim licima izabrana za Najljepši osmeh, za razliku od pacijenata koji su najčešće želeli da imaju osmeh Džulije Roberts.

Za glumca sa najlepšim osmehom izabran je Metju Mek Konahju, dok je kod tinejdžerskih zvezda pobedila pevačica Hilari Daf. Što se tiče sportista, pobednik sa najlepsim osmehom bila je Marija Šarapova kod žena, a kod muškaraca Tajger Vuds.

Koje voce valja za zube?

Blistavo beli zubi su san velikog broj ljudi. Neki se odlučuju za raznorazne tretmane izbeljivanja zuba, dok neki pokušavaju da to postignu prirodnim metodama.

Ukoliko ste se odlučili da prvo idete i pokušate na prirodan način, to možete postići pomoću voća. Da, dobro ste pročitali – odredjeno voće vam može pomoći u procesu izbeljivanja zuba.

Kako voće može uticati na izbeljivanje zuba?

Utrljavanjem odredjenog voća na zube ili konzumiranjem voćki možete znatno uticati na izbeljivanje svojih zuba.
Koje voće je najbolje za izbeljivanje zuba?

Jabuka. Nju nije potrebno da utrljavate na svoje zube kao voćke koje ćete pročitati u nastavku već zahvaljujući jabučnoj kiselini možete da je normalno konzumirate a ona će uticati na izbeljivanje vaših zuba.

Jagoda. Kod jagoda je potrebno ipak da jagode izgnječite i da ih nanesete na zube da odstoji tako nekoliko minuta. Dovoljno je da izgnječite 3 jagode i da držite na zubima samo 3 minuta. Ovaj tretman možete ponavljati nekoliko puta nedeljno dok ne budete zadovoljni sa rezultatima. Jagoda u sebi ima tzv enzimsku kiselinu koja se vrlo često koristi u pastama za zube pa je zato jagoda u ovom smislu vrlo efikasna za beljenje zuba.

Banana. Bananina kora je takodje jako dobro za izbeljivanje zuba. Njen unutrašnji deo kore utraljajte na svoje zube i ostavite da tako odstoji do 15 minuta. Nakon toga isperite svoje zube mlakom vodom.
Slične tretmane možete obavljati i pomoću limuna ili pomorandže, generalno sa većinom citrusnog voća. Prvo možete isprobati ovako neke prirodne varijante izbeljivanja zuba pa tek onda ako to ne da rezultata razmislite o nekim tretmanima.

Vas stomatolog dr Marijana Herceg

Namirnice za bele zube

Ukoliko želite lepe i bele zube, možda bi mogli da zavirite u sopstveni frižider. Određene namirnice mogu prirodno da očiste vaše zube, ulepšaju vaš osmeh i štite vas od bakterija koje mogu da oštete zube i desni.

Stanje vaših zuba daje uvid u ono šta se dešava u ostatku vašeg tela. Dakle, ono što konzumirate utiče na zdravlje vašeg osmeha.

Ananas  može da pomogne prilikom izbeljivanja zuba. Enzim bromelain u ananas deluje kao prirodno sredstvo za uklanjanje mrlja, a takođe pomaže i razbijanju plaka, dnosno nevidljivih zubnih naslaga. Bakterija u plakama proizvode kiseline koje mogu da naruše gleđ i dovedu do karijesa.

Đumbir se, osim kao izbeljivač, pokazao dobro i kao antiupalno sredstvo. Redovno utrljavajte ovaj koren na zube i desni. Šargarepa sadrži vitamin A, koji je neophodan za zdravu zubnu gleđ.

Žvakanje sirove šargarepe stimuliše lučenje pljuvačke, koja je prirodno sredstvo za čišćenje usta. U stvari, žvakanje bilo kog sirovog povrće će prirodno očisti zube.

Sir je bogat proteinim, kalcijumom, fosforom i, svime što može da pomogne amortizovanju kiseline u ustima. Kalcijum i fosfor pomažu u remineralizaciji i popravci vaših zuba. Takođe, seme susama će pomoći prirodnom uklanjanju naslaga na vašim zubima. Žvakanje oraha ili badema ima sličnu funkciju.

Orašasti plodovi takođe sadrže kalcijum i jod koji pomažu jačanju zuba. Luk sadrži sumporna jedinjenja koja smanjuju prisustvo bakterija koje uzrokuju karijes. Losos ne samo da obezbeđuje kalcijum, već i vitamin D, koji je drugi najvažniji hranljivi sastojak potreban za zdrave kosti i zube.

Nasuprot zdravim i korisnim namirnicama, neka hrana i životne navike, kao što su preterano pijenje kafe i čaja, ali i pušenje mogu da izazovu promenu boje ili požutele zube. Tamnija hrana ili pića imaju veću mogućnost bojenja zuba.

Najgore što možete da uradite svojim zubima je šolja vrele crne kafe ili previše balzamiko sirćeta u slati, zbog izuzetno tamne pigmentacije. Da bi ublažili štetnost ovih namirnica, kafu pijte prohlađenu sa mlekom, a prelive za salatu pravite razblažene sa limunovim sokom. Namirnice kao što su zelena salata, spanać i drugi zeleniš mogu da pomognu da se stvori zaštitni sloj na vašim zubima.

Ne zaboravite da posetite vašeg stomatologa dva puta mesečno.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg