Plombiranje zuba tokom trudnoće

Plombiranje zuba tokom trudnoće

Plombiranje zuba tokom prva tri meseca trudnoće može da ugrozi plod – dolazi do rascepa usne i nepca, otkrivaju norveški naučnici.

Trudnice koje imaju stomatološki problem u prvom tromesečju mogu roditi dete sa rascepom usne i nepca, pokazalo je posljednje istraživanje norveških naučnika.
Tokom prva tri meseca trudnoće, tačnije od šeste do desete nedelje razvijaju se mozak i centralni nervni sistem.

Taj period razvoja ploda naziva se organogeneza. Kako bi se izbegao rizik od nastanka bilo kakvog urođenog deformiteta, lekari uvek preporučuju ozbiljnije medicinske intervencije i lečenje tek nakon ovog perioda, posle navršenog trećeg meseca trudnoće.

Popravke zuba i plombiranje mogu dovesti do pojave cheiloschisis ili palatoschisis tj. nepotpunog razvoja gornje usne i nepca, deformiteta poznatog u narodu kao rascep usne koji se manifestuje nezatvaranjem kože gornje usne i nepotpunog razvoja gornje vilice, koji tokom intrauterinog razvoja treba da se završe do kraja trećeg meseca.

Lekari tvrde da obične srebrne plombe postavljene u zub majke sadrže određenu količinu žive, tačnije oko 52% žive u jednoj plombi, te da se vremenom živa otpušta u organizam majke i tako dolazi do placente i do ploda. Alamgamske plombe pak sadrže mnogo manju količinu žive, ali je ipak sadrže
Doktor Susan London, koja je vodila tim naučnika tog istraživanja u Norveškoj, ukazala je na to da se o oralnom zdravlju mora misliti pre planiranog perioda trudnoće, te svoje zube uvek negovati i lečiti redovnim pregledima kod vašeg stomatologa.

Problemi sa zubima često se javljaju tek u periodu trudnoće, zbog hormonalnih promjena u organizmu trudnice i povećanoj potrošnji kalcijuma koji je potreban fetusu za normalan razvoj. U tom slučaju intervencije stomatologa treba odložiti za drugo tromesečje trudnoće.
Studija je obuhvatila oko 570 novorođenčadi koja su rođena sa rascepom usne i nepca, a za koje se pokazalo da su njihove majke imale u kritičnom period lečile i plombirale.

Lekari tvrde da obične srebrne plombe postavljene u zub majke sadrže određenu količinu žive, tačnije oko 52% žive u jednoj plombi, te da se vremenom živa otpušta u organizam majke i tako dolazi do placente i do ploda. Alamgamske plombe pak sadrže mnogo manju količinu žive, ali je ipak sadrže.
Iako ovakva studija zahteva još mnogo istraživanja i podataka, doktor London je sigurna u podatke koje je do sada obradila.

Ona je savetovala žene koje planiraju trudnoću da brigu o zubima vode svakodnevno i da sve probleme koje eventualno imaju reše pre trudnoće ili da popravku i plombiranje zuba odlože za period u kom će takva intervencija biti najmanje štetna za plod.

U svakom slučaju, naglašava London, svaka trudnica obavezno u vezi toga mora da se konsultuje sa svojim lekarom-ginekologom.

Saznajte zbog čega nastaje neprijatan zadah

Saznajte zbog čega nastaje neprijatan zadah

Neprijatan zadah iz usta je uglavnom posledica nemara, a ređe je u pitanju neka bolest. Kad kažemo nemara mislimo na lošu ishranu, pokvarene zube ili nehigijenu usta, što su i glavni razlozi pojave neprijatnog zadaha.
Neprijatan zadah iz usta predstavlja nelagodnost za okolinu, odnosno ljude sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu i oni počinju takve osobe da izbegavaju. Ponekad osobe koje imaju neprijatan zadah toga nisu ni svesne ili prosto ne vode dovoljno računa o sebi.

Zašto se javlja neprijatan zadah?

Neprijatan zadah se može javiti u slučaju nepravilne ishrane, gde dominira meso i druga teška hrana, a manjka voće i povrće. U ustima inače posle svakog jela ostaju sitni komadići hrane, koje bakterije razlažu. Sam taj proces proizvodi neprijatan miris.
Zato je važna higijena usta i zuba.
Najbolje je posle svakog jela oprati zube ili bar dva puta dnevno. Između zuba ostaju sitni komadići hrane i oni mogu da stvaraju probleme.
U slučaju neprijatnog zadaha, sasvim je moguće da postoji zub ili više zuba koji imaju karijes i koje treba popraviti. Ako osetite bol posetite vašeg stomatologa.
Ukoliko postoji sekrecija iz gornjih respiratornih puteva, moguće je da ona izaziva neprijatan miris, te da je povezana sa gljivičnom ili bakterijskom infekcijom.

Kako se rešiti neprijatnog zadaha iz usta ?

Održavanje oralne higijene svakako znači zdraviji i svežiji dah. Pranje zuba posle svakog obroka je poželjno, jer tako uklanjate ostatke hrane. Sem zuba četkicom treba prati i jezik i nepce. Neki ljudi ne koriste konac za zube, ali on se pokazao veoma koristan za uklanjanje ostataka hrane između zuba gde četkica ne može da dopre.

Danas je dostupna i tečnost za zube koja ubija bakterije i osvežava dah. Postoje i oni koji iako već u ozbiljnim godinama, još nisu naučili da peru zube kako treba. Posavetujte se o tome sa svojim stomatologom. A u slučaju neprijatnog zadaha u ustima, ne bi bilo loše da posetite zubara i da proverite zdravlje svojih zuba.

Žvakaće gume su trenutno i ne baš zdravo rešenje za eliminisanje neprijatnog zadaha iz usta. Zvakaće gume se obično prave bez šećera, ali sadrže aspartam. Aspartam je veštački zaslađivač koji nije preporučljiv. Osim toga zvakaće gume mogu da vam odlepe postojeće plombe na zubima.
Najvažnije je otkriti poreklo neprijatnog zadaha, odnosno zašto se isti javlja.
Da bi se utvrdilo da li postoji gljivična ili bakterijska infekcija može se uraditi bris grla. Možda je potrebno lečenje.

Treba voditi računa o ishrani. Neka hrana može da utiče na pojavu neprijatnog zadaha.
Nama je sigurno najpoznatiji beli luk,ali to je ipak prirodno i nešto drugačije. Tu su i sir, meso, alkohol koji mogu biti uzrok neprijatnog zadaha.

Namirnice koje su dobre za  zadah

Postoje namirnice biljnog porekla koje mogu odlično da doprinesu da se neutrališe neprijatan zadah iz usta.
Cimet je odličan primer. Ako redovno uzimate pola kašičice cejlonskog cimeta, sa čajem ili medom, to može značajno da doprinese osvežavanju daha. Cimet ima prelepu aromu i u sebi sastojke koji uništavaju bakterije u ustima.
Kao sjajan osveživač daha pokazala se menta. E sad da li ćete piti čaj od mente ili je koristiti na neki drugi način ostaje na vama da odlučite. Može se upotrebljavati i kao začin u jelima.sta.
 List peršuna ima puno C vitamina, a namirnice koje su bogate njim imaju tu sposobnost da neutrališu bakterije u ustima.

Voće kao što su jabuka i banana, ali i ostalo voće, mogu da doprinesu da se neutrališe neprijatan zadah iz usta.

Bele ili amalgamske plombe?

Bele ili amalgamske plombe?

Ova dilema najcešce muči pacijente kad dodu kod stomatologa, i obično imaju neko svoje mišljenje o toj temi, jer su bombardovani raznim informacijama sa raznih strana.

Istina je sledeća: Amalgam je materijal koji se koristi u skoro nepromenjenom sastavu skoro vek i po. Govoreci o nedostatcima amalgama najcešće navodimo loše estetske osobine ovog materijala i nedoumice u vezi toksicnog delovanja žive koju on sadrži u vezanom obliku. Štetna dejstva slobodne žive na organizam su nesumnjivo dokazana.

Tu i jeste trik, jer je ona u amalgamu u vezanom stanju sa drugim elementima materijala i tada nije opasna. Pitanje je zapravo da li ipak prilikom postavljanja ovakvog ispuna ostaje nešto slobodne žive i da li se ona i u kom procentu oslobada vremenom.

Ipak amalgam i danas pronalazi u nekim slučajevima primenu prvenstveno zbog svojih mehaničkih osobina. Estetika je nešto drugo. 21.vek je doba estetske stomatologije i uglavnom više nema potrebe za sjajnim metalno-sivo-crnim osmesima. Iako kompozitni materijali koji sada najcešce zamenjuju amalgam nisu savršeni, estetika je na njihovoj strani.

Glavne mane kompozita su promenljivost tokom vremena u boji i volumenu, mehanicke osobine koje se doduše popravljaju iz generacije u generaciju ovih materijala, i na kraju relativno cesta pojava osetljivosti zuba nakon njihovog postavljanja, tokom žvakanja, a pogotovu na bocnim zubima koja traje krace vreme.

Naravno sve ove mane kompozitnih materijala su prevazidene mogucnošcu izrade plombi od keramike (inleja i onleja) koje se danas modernom tehnologijom i upotrebom kompjutera mogu završiti za nekoliko sati u ordinaciji, bez otisaka i tehnicara.

Keramika kao materijal je veoma postojana i potpuno zadovoljava sve estetske zahteve. Ova tehnologija je ekskluzivna i retka i u svetu, ali je dostupna kod nas. To je ujedno i nešto najbolje što možete učiniti za svoje zube.

Kako pronaći dobrog stomatologa?

Kako pronaći  dobrog stomatologa, nije ni lako ni jednostavno pitanje.  Pogotovo naći dobrog stomatologa u Beogradu, gde ima preko hiljadu stomatoloških ordinacija.

Mnogo ljudi se susreće sa ovim problemom kada promeni mesto boravka. Najčešće je to reč o studentima koji dolaskom u drugi grad nailaze na ovakve probleme.

Najbolje je da se prvo raspitate kod prijatelja, poznanika, da li oni imaju svog   stomatologa  i kako su zadovoljni uslugama. Strah koji je kod većine pacijenata  prisutan je najveći  razlog izbegavanja posete zubaru.

Pacijenti sa izraženim strahom od stomatologa mnogo su osetljiviji u odnosu na druge pacijente. Prag bola im je manji, pa ih boli i ono što ne bi trebalo.  Razlog za strah kod većine pacijenata su  ranija loša iskustva sa stomatolozima. Većina pacijenata su  kao mali imali stresno iskustvo sa zubarom i zbog neredovne posete  dozvolili da imaju dosta pokvarenih zuba.  Danas sve stomatološke usluge je moguće raditi sa anestezijom i to je razlog više da se kod stomatologa ide bez straha.

Pronađite stomatologa sa kojim ćete izgraditi odnos pun poverenja  i poseta stomatologu će vam predstavljati prijatan osećaj a ne traumu.

Pri prvoj poseti stomatologu  obavite samo pregled  a popravljanje zuba ostavite za neki drugi put. Ukoliko je prvi utisak koje ste stekli  pozitivan, razlog je da kod stomatologa dođete i drugi put.

Zubima treba posvetiti  posebnu  pažnju a poseta stomatologu mora biti redovna.

Dobar stomatolog i dobar stručnjak rešiće vaš problem lako i brzo. Zube moramo čuvati  ne samo zbog blistavog osmeha već   i   iz zdravstvenih razloga. Ne čekajte da vas zub zaboli već pronađite dobrog stomatologa i poverite mu brigu oko vaših zuba.

Najbolja zaštita zdravlja zuba je pravilna prevencija  koja podrazumeva  svakodnevnu oralnu higijenu zuba, redovne preglede kod stomatologa i redovno čišćenje zuba od kamenca.  Privatne stomatološke ordinacije su na svakom koraku, a na ulicama  sve više srećemo   ljude bez zuba.   Nađite  dobrog stomatologa koji će vas posavetovati i učiniti da vaši zubi  budu zdravi. Održavajte svoje zube redovno i sprečite  oboljenja potpornog aparata zuba. Pridržavajte se pravila, bolje je sprečiti nego lečiti.

Vodite brigu o zubima.  Ne dozvolite sebi da izgubite zube.  Pokazatelj dobrog zdravlja je i oralno zdravlje.

Redovnim posetama stomatologu  čuvate zdravlje zuba i na taj način sprečavate   i   ostale zdravstvene probleme. Zdravi zubi osim što vam daju  širok i blistav osmeh   i osećaj samopouzdanja, bitni su i za pravilan govor i ishranu.

Pronađite dobrog stomatologa koji će vas ljubazno dočekati i ispratiti iz ordinacije i uz primenu najsavremenije opreme i materijala, svoje stručnosti, pružiti kompletne stomatološke usluge po najpovoljnijim cenama.

Nadam se da će vas ovaj tekst ohrabritii i da ćete uspeti da prevazidjete strah od stomatologa, ukoliko ga imate. Kao i da će vam pomoći da pronadjete dobrog stomatologa u Beogradu ili u bilo kom drugom mestu širom svetu.

Austriji nedostaju lekari

Austriji bi, u narednih dvadesetak godina, moglo da nedostaje i do 38.000 lekara, upozorava studija tamošnje Lekarske komore. S obzirom da se Austrija često naziva „Malom Srbijiom“, možda to bude i idealna prilika i za našu dijasporu.

Trenutno u Austriji na 1.000 stanovnika ima 4,7 doktora, ali bi se to moglo promeniti, jer će do 2030. nedostajati 2.800 do 7.400 lekara, a ukoliko se ukine kvota za austrijske državljane na medicinskim studijama, taj manjak mogao bi dostići i 10.000.

EU namerava da ukine aktuelnu kvotu koja postoji na studijama medicine u Austriji. Trenutno je 75 odsto mesta na medicinskim fakultetima u Austriji rezervisano za austrijske državljane.
Ova kvota prestaje da važi u novembru, a ministar nauke Karlhajnc Tehterle želi njeno produženje.
„Ukoliko bi kvota pala imali bi ogroman broj studenata iz Nemačke“, upozorio je on.

Već sada postoji nedostatak kod pojedinih specijalista, ukazao je ministar zdravlja Alojz Šteger. On je rekao da nedostaju, na primer, pedijatri, psihijatri za mlade, urolozi, ginekolozi.
„Kada je reč o dečijim psihijatrima već smo stvorili više mesta za obuku“, rekao je Šteger, dodajući da pošto stanovništvo sve više stari nedostaju i lekari za starija lica.

Dalji problem predstavlja, kako je dodao, što će od 2020. uslediti talas penzionisanja kod lekara.
„Izborni lekari su u proseku stari 56 godina“, ukazao je predsednik Lekarske komore Artur Vehselberger.
Takođe problem predstavlja i iseljavanje lekara, jer, na primer, lekare iz pokrajine Forarlberg vrbuju Švajcarska i Nemačka.

Trenutno u Austriji radi oko 41.000 lekara, a oko 7.000 se još uvek nalazi na studijama.
Potreba za lekarima 2030. se procenjuje na 36.500 do 38.000, pokazuje studija.

Manjak medicinskog osoblja i u Srbiji

Podsećamo da trenutno u Srbiji najviše nedostaje anesteziologa ,oko 3000, slede patolozi i hirurzi sa nešto manjom cifrom. Najveći problem jeste što dobar deo njih po završetku studija odlaze u inostranstvo, mahom u Nemačku, Sloveniju ili Austriju, pa ne bi čudilo da gore navedeni problem sa nedostatkom medicinskog kadra budem barem jednim delom upotpunjen osobljem iz Srbije.

Pročitajte gde još mogu lekari da nadju posao u inostranstvu.