Šta je lečenje zuba?

Šta je lečenje zuba?

Svaki zub se sastoji iz tvrdih zubnih tkiva kao što su gleđ, dentin i cement, i mekog tkiva- zubne pulpe. Zubna pulpa, tj. živac kako je u narodu poznatije, se sastoji iz vezivnog tkiva, krvnih i limfnih sudova, nerava. Ona ispunjava zubnu šupljinu od centralnog dela krunice zuba tj. komore pulpe, preko korenskih kanala do samog vrha korena zuba. Njena uloga je bitna u rastu i razvoju zuba.

Ukoliko dođe do infekcije zubne pulpe, endodontski tretman tj. vađenje živca, nam omogućava da takav zub izlečimo i sačuvamo.

Sta je to lečenje kanala korena zuba?

Lečenje kanala korena zuba ili endodontski tretman, je proces uklanjanja inficirane, povređene ili odumrle pulpe iz zuba. Mehaničkom obradom unutrašnjih zidova kanala korena, ispiranjem specijalnim rastvorima, medikacijom preparatima koji suzbijaju infekciju i hermetičkim punjenjem obrađenog kanala se sprovodi endodontski tretman. 

Tek nakon završetka lečenja kanala korena, sledi sanacija kruničnog dela zuba, plombiranjem zuba ili nekom od protetskih nadoknada.

Šta treba još znati u vezi ovog tretmana?

U zavisnosti od stanja zubne pulpe, endodontski tretman tj. lečenje kanala korena zuba, može se obaviti u jednoj ili više poseta. Nakon lečenje, zub može da bude osetljiv neko vreme. Jak bol i oticanje nisu uobičajeni, pa ukoliko do njih dođe, obavezno se obratiti vašem stomatologu.

I ne zaboravite da je zub koji je endodontski lečen i dalje osetljiv na karijes i bolesti desni. 

Uz pravilnu negu i redovne posete zubaru, lečen zub moze da traje isto koliko i ostali zubi.

U većini slučajeva zub je moguće endodontski izleciti, međutim, ima i onih slučajeva gde je nemoguće sprovesti ovaj tretman pa je jedino rešenje hirurgija ili vađenje.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Lična higijena zuba

Lična higijena zuba

Vaši prirodni zubi su najbolji zubi koje cete ikada posedovati i vaš stomatolog ce učiniti sve kako ne bi ostali bez njih. Ali i vi takodje morate da učestvujete u tome, time što ćete redovno održavati oralnu higijenu i posećivati vašeg stomatologa.

U ovom tekstu ćemo vas podsetiti kako da pravilno održavate oralnu higijenu.

Pravilno pranje zuba

Nema potrebe kvasiti četkicu pre pranja jer u usnoj duplji ima sasvim dovoljno tečnosti.

Postavite četkicu na spoljašnju povrsinu zuba pod uglom od 45 stepeni, tako da jedna polovina vlakana četkice bude prislonjena na desni a druga polovina na zube.

Laganim vibrirajućim pokretima levo-desno spuštati četkicu na dole ako su u pitanju gornji zubi i na gore ako su u pitanju donji zubi. Utrašnju stranu prednjih zuba prati uspravno postavljenom četkicom u odnosu na zube povlačeći je gore-dole, dok unutrašnju stranu bočnih zuba treba prati povlačeći četkicu na gore kod donjih zuba odnosno na dole kod gornjih zuba. 

Nakon pranja spoljašnjih i unutrašnjih površina zuba, pokretima napred-nazad operite grizne površine bočnih zuba. Temeljno pranje zuba treba da traje najmanje 2 do 3 minuta. Preporučljivo je menjati četkicu nakon dva do tri meseca.

Nakon pranja zuba, oprati četkicom i gornju površinu jezika.

Korišćenje zubnog konca

Dentani konac uklanja plak i bakterije sa onih povrsina zuba do kojih četkica ne može da dodje. Zato je jako bitno da se svakodnevno pored pranja zuba koristi i dentalni konac.

Namotajte 15 cm konca oko srednjih prstiju. Držite konac palčevima i kažiprstima obe ruke i pažljivo ga unesite u prostor izmedju zuba, klizećim pokretima napred-nazad preko tačke kontakta dva susedna zuba. Ne nabijajte konac između zuba. .Trljajte koncem gore i dole uz bočne strane zuba. Tako sa čistim delom konca očistite svaki zub pojedinačno.Završite vodicom za ispiranje usne duplje.

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Posao za stomatologa u stomatološkoj ordinaciji u Beogradu

Posao za stomatologa u Beogradu je gotovo nemoguće naći, čast izuzecima koji su za to imali šansu.Već mesecima pratim oglase na internetu ali apsolutno nigde nisam videla oglas da je potreban stomatolog u Beogradu! O zapošljavanju u domu zdravlja da i ne govorim!

Pitam se da li je uopšte vredelo završavati tako dug i težak fakultet.

Pored sve moje želje i volje i ljubavi prema našoj struci,naći posao stomatologa u Beogradu je u domenu naučne fantastike! Ne računam naravno, da je posao kada radis kod nekog privatnika-robovlasnika na procenat pa zaradis jedva 100 evra i budes srećan. Još gore je kad pokušaš da razvijes svoju ordinaciju u gradu gde ima više ordinacija nego pekara a to je potpuno bezmisleno!

Ne možeš da zaradiš za svoju prijavu a kamoli i za plaćanje lokala i računa. Zbog toga dosta i radi na crno i u svom stanu jer samo tako može da preživi.

Dokle raditi dzabe??

Mislim da su potpuno nerealni saveti da se radi za džabe da bi se navodno stekla neka praksa, godine prolaze i isto tako nerealizovane godine staza, bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja, ovo je 21 vek.

Za nas koji smo u najboljim godinama koji treba da zasnujemo svoju porodicu i da je izdržavamo, strašno je što i posle završenog fakulteta i staža treba navodno da se volontira ili sta već u nečijim ordinacijama ( mada sam se iz ličnog iskustva uverila da je i to vrlo teško naći ), mnogo je možda i pametnije tražiti druge poslove koji su za početnika čak mnogo bolje plaćeni od stomatologa ( npr. farmaceutske firme, prodaja stomatoloških materijala ili bilo koji drugi posao od koga moze pristojno da se živi).

Nije najstrašnija stvar u životu ne baviti se svojom strukom nego živeti bez ikakvih primanja u nadi da ćes možda jednog dana negde da se zaposlis!!!!

Sa 500 ili više stomatologa na birou, šanse da se nadje posao su minimalne. Dve godine mene već niko nije pozvao sa Biroa da mi ponudi posao a kamoli nešto više. Za odlazak uinostranstvo kao stomatologa je možda dobra Nemačka, Austrija gde je možda lakše zapošljavanje ali potrebno je dobro znanje jezika i da nadjete sami kliniku gde se možete zaposliti.

Slična je i sa studentima medicine, pa i farmacije iako oni možda dolaze lakše do posla.

Svaki doktor može uvek raditi u trafici, domaćica,  prodavati knjige ili raditi u butiku ali zar je to bila poenta našeg truda, muke i studiranja.

Čak i meni može lepo da ispadne kolač sa višnjama:)

Izvinjavam se ako sam uvredila nekoga, ovo je moje mišljenje u najkraćim crtama ali znam da će se većina mojih kolega složiti samnom jer smo u istoj situaciji. I ne mogu da verujem kako se stalno na tv priča o novim zapošljavanjima i ogromnim investicijama ali kad će nam biti bolje 2050. Kažu sačekaj da prodju izbori pa će svima biti bolje, da možda treba i da verujemo u ovo što pričaju??!!

Vaš stomatolog dr Marijana Herceg

Popravka zuba i strah od stomatologa

Popravka zuba i strah od stomatologa

Pomisao na zubarsku stolicu, miris i ukus hemikalija, bol, zvuk i pritisak bušilice, kod većine izaziva negativne emocije, od osećaja odbojnosti do panike. Od stomatologa ponekad zaziru čak i – stomatolozi! Kod nekih je osećaj straha toliko jak da su spremni mesecima da trpe, a kada ih neizdrživ bol prinudi da se obrate stručnjaku komplikacije su neminovne.
U lečenju i uklanjanju karijesa poslednjih decenija razvijene su mnoge metode, sa ciljem da zamene mašinske instrumente. Jedna od njih je hemijsko-mehaničko uklanjanje karijesa, tačnije Karisolv metod.
Ideja o hemijsko–mehaničkom uklanjanju karijesa datira iz sedamdesetih godina prošlog veka. Njena suština je bila da se na oboleli deo zuba nanese rastvor koji ga razmekšava i omogućava da se izmenjeno tkivo jednostavno ukloni bez upotrebe mašinskih instrumenata. Prednosti ovakvog postupka bile su selektivno uklanjanje karijesa, izostanak bola, smanjena upotreba lokalnih anestetika, odnosno smanjena mogućnost oštećenja pulpe.

“NAPAD” NA KARIJES

U reakciji hemikalija dolazi do razmekšavanja karijesa, tačnije natrijum-hipohlorid se pomeša sa tri amino-kiseline i dolazi do reakcije. Smeša reaguje isključivo u kontaktu sa karijesom, odnosno izmenjenim dentinom, a zdrav deo zuba, ili desni, apsolutno je bezbedan. Kada nema karijesa, izostaje reakcija. Zatim se nastavlja sa popravkom zuba, odnosno restauracijom standardnim stomatološkim materijalom po izboru zubara.
Sistem podrazumeva i upotrebu specijalnih instrumenata, koji se koriste počev od mešanja gelova, njihovog nanošenja, do uklanjanja iz lezije. Za razliku od konvencionalnih, čije sečivo pod oštrim uglom uklanja karijesni dentin i istovremeno dovodi i do odlamanja komadića zdravog dela zuba, ručni instrumenti Karisolv sistema pod pravim uglom „ljušte” karijesni dentin bez oštećenja zdravih zubnih tkiva. 
To znači da izostaje bol koja se javlja kod klasične metode, odnosno upotrebe bušilice i po zdravom tkivu zuba. Nema ni anestezija, straha od igle, bola zbog uboda, pritiska i vibracija koje nastaju kod upotrebe mašinskih rotirajućih instrumenata. 

- Primena hemijsko-mehaničke metode je prijatnija za pacijenta, smanjuje mogućnost oštećenja zdravog dela zuba, sprečava iritaciju i kontaminaciju pulpe – kaže dr Perić. - Njena upotreba se savetuje kod dece, ljudi koji imaju strah od zubara, osoba sa posebnim potrebama. To je ujedno metoda izbora kada je neophodno očuvanje zubne strukture, uklanjanje cervikalnog i karijesa korena zuba i karijesa kod rubova fiksnih protetskih nadoknada, kod otvorenih kaviteta... Inače, u većini studija ispitanici su izrazili pozitivan stav prema Karisolov metodi i dali joj prednost nad konvencionalnim tehnikama.

PRIJATNIJE ZA PACIJENTE
 
Sa kliničke tačke gledišta najveći nedostatak hemijsko-mehaničke metode je duže vreme potrebno za potpuno uklanjanje karijesa, negde oko 15 minuta. Intresantno je da je percepcija pacijenata o trajanju tretmana bila sasvim drugačija. Većina je, naprotiv, imala utisak da ovako traje kraće, ili isto kao kod upotrebe mašinskih instrumenata. 
Ovakav doživljaj je verovatno posledica utiska da je tretman prijatniji zbog odsustva zvuka, vibracija i bola prilikom uklanjanja karijesa bušilicom, što je ljude činilo opuštenijim. Jedine zamerke koje su pojedinci imali su neprijatan miris i ukus preparata.


Ne postoji supstanca koja će tako da razmekša karijes, da je dovoljno po reakciji isprati usta i završiti sa uklanjanjem bolesnog dela zuba. I ovde se koriste instrumenti kojima se smeša po reakciji uklanja. Kako nisu ni sva mesta na kojima se pojavi kvar lako dostupna, to podrazumeva da se deo zuba, ili stare plombe uklone ručno, ili i mašinski, bušilicom. Ali, čak ni tada bola nema.

Mada se u praksi pokazala više nego korisnom iz perspektive pacijenata, i iako je jedna od stomatoloških metoda koje se svakodnevno koriste u zemljama EU, kod nas nema širu primenu jer Karisolv sistem niko u Srbiji nije još registrovo u Agenciji za registraciju lekova.
Inače, prema nekim računicama, ukoliko bi postala standardna usluga, ovakav način uklanjanja karijesa bio bi najviše do 20 posto skuplji od standradnog načina popravke zuba.

KAKO PROTIV STRAHA?
 
- Ako znamo da su određeni mirisi, zvukovi, ili pokreti okidači iracionalnog straha, stomatologa bi trebalo zamoliti da ih izbegava.
- Ukoliko je bol glavni uzročnik, trebalo bi upozoriti zubara i zamoliti da se, ako ne postoje kontraindikacije, intervencija radi u lokalnoj anesteziji. 

- Ponekad je dobro neposredno pre zahvata koji izaziva nelagodnost otići u kratku šetnju, ili se baviti nekom aktivnošću koja može da skrene misli. Strah često nestaje, ili je smanjen kada počne intervencija, odnosno čim počne da deluje lokalna anestezija.
- Od pomoći može biti i relaksirajuća muzika koju možemo da slušamo čak i tokom zahvata.

DENTALNA ANKSIOZNOST
Pod pojmom “strah od stomatologa” razlikuje se dentalna anksioznost, dentalni strah i dentalna fobija (dentofobija). Anksioznost je reakcija na nepoznatu opasnost i javlja se vrlo često. Mnogi ljudi su iskusili dentalnu anksioznost, posebno pre izvođenja stomatoloških zahvata koje nisu ranije iskusili, ne znajući šta ih čeka. Dentalna anksioznost je najblaži oblik straha od stomatologa i prilično lako se može izbeći, ili umanjiti informisanjem pacijenta pre zahvata.
Dentalni strah je reakcija na poznatu opasnost jer se
pojavljuje kod osoba koje već imaju određeno (negativno)
iskustvo i misle da će se ono ponoviti. Čest je kod dece, posebno one koja su kod zubara prvi put došla tek kada ih je zaboleo zub, pa je svaki zahvat u tom stanju manje-više morao da izazove određenu nelagodnost, ili bol.

DENTOFOBIJA

 
Dentalna fobija (dentofobija) je najintenzivniji oblik straha od stomatologa. Iako se pojavljuje kod dece, veći je problem kod odraslih osoba. Dentalna fobija može biti toliko izražena da inače racionalnu i razumnu osobu, u trenutku pretvori u iracionalnu, koja je zbog straha doslovce spremna da pobegne iz stomatološke ordinacije. To je često psihološki problem koji može ostaviti ozbiljne posledice na oralno, ali i celokupno zdravlje. Lečenje dentalne fobije može biti dugotrajno i mukotrpno.

Vas stomatolog dr Marijana Herceg

Kako pronaći dobrog stomatologa

Kako pronaći  dobrog stomatologa nije ni lako ni jednostavno pitanje. Pogotovo naći dobrog stomatologa u Beogradu.

Najbolje je prvo se  raspitajte se kod prijatelja poznanika  da li oni imaju svog  stomatologa  i kako su zadovoljni uslugama. Strah koji je kod većine pacijenata  prisutan je najveći  razlog izbegavanja posete zubaru.

Pacijenti sa izraženim strahom od zubara mnogo su osetljiviji u odnosu na druge pacijente. Prag bola im je mali pa ih boli i ono što ne bi trebalo boleti.  Razlog za strah kod većine pacijenata su  ranija loša iskustva sa zubarima. Većina pacijenata su  kao mali imali stresno iskustvo sa zubarom i zbog neredovne posete  dozvolili da imaju dosta pokvarenih zuba.  Danas sve stomatološke usluge je moguće raditi sa anestezijom i to je razlog više da se kod stomatologa ide bez straha.

Pronađite stomatologa sa kojim ćete izgraditi odnos pun poverenja  i poseta stomatologu će Vam predstavljati prijatan osećaj a ne traumu.

Pri prvoj poseti zubaru  obavite samo pregled   a popravljanje zuba ostavite za neki drugi put. Ukoliko je prvi utisak koje ste stekli  pozitivan, razlog je da kod stomatologa dođete i drugi put.

Slatkiši, kafa, cigarete štetno utiču na belinu zuba ali su zadovoljstva kojih se teško odričemo.

I pored redovne higijene zubi sa godinama gube svoju blistavost i belinu.

Sitnih zadovoljstava se ne morate odreći  da bi imali blistav osmeh. Redovna poseta dobrom zubaru je dovoljna da Vaš osmeh uvek bude blistav. Odlazak zubaru  radi popravke zuba ili skidanja kamenca ne treba odlagati već čim primetite malu promenu na zubu posetite zubara.

Zubima treba posvetiti  posebnu  paznju a poseta zubaru mora biti redovna.

Dobar zubar i dobar stručnjak rešiće Vaš problem lako i brzo. Zube moramo čuvati  ne samo zbog blistavog osmeha već  i  iz zdravstvenih razloga. Lečenje zuba nije šala i ne treba ga prepustiti tako olako. Ne čekajte da Vas zub zaboli već pronađite dobrog zubara I poveritemu brigu oko vaših zuba.

Najbolja zaštita zdravlja zuba je pravilna prevencija  koja podrazumeva  svakodnevnu oralnu higijenu zuba, redovne preglede kod zubara i redovno čišćenje zuba od kamenca.  Privatne stomatološke ordinacije su na svakom koraku, a na ulicama  sve više srećemo  ljude bez zuba.  Nađite  dobrog zubara koji će Vas posavetovati i učiniti da Vaši zubi  budu zdravi. Održavajte svoje zube redovno i sprečite  oboljenja potpornog aparata zuba. Pridržavajte se pravila bolje je sprečiti nego lečiti.

Vodite brigu o zubima.  Ne dozvolite sebi da izgubite zube.  Pokazatelj dobrog zdravlja je i oralno zdravlje.

Redovnim posetama stomatologu  čuvate zdravlje zuba i na taj način sprečavate  i  ostale zdravstvene probleme. Zdravi zubi osim što Vam daju  širok i blistav osmeh  i osećaj samopouzdanja, bitni su i za pravilan govor i ishranu.

Pronađite dobrog zubara koji će Vas  ljubazno dočekati i ispratiti iz ordinacije i uz primenu najsavremenije opreme i materijala, svoje stručnosti ,  pružiti kompletne stomatološke usluge po najpovoljnijim cenama.

Vas stomatolog dr.Marijana Herceg